.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 14050/2022
09.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Vorgić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Sabo, advokat iz ..., VV iz ..., čiji je punomoćnik Kristijan Vencel, advokat iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Sikimić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1928/20 od 15.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1928/20 od 15.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1928/20 od 15.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4905/19 od 28.11.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 184.010,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.11.2012. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 96.925,26 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 184.010,00 dinara do traženog iznosa od 184.462,63 dinara.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1928/20 od 15.12.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično su usvojene žalbe BB, VV i DD, te je prvostepena presuda preinačena u odnosu na ove tužene, tako što su obavezani da tužiocu na dosuđeni iznos od 184.010,00 dinara solidarno isplate zakonsku zateznu kamatu od 04.11.2016. godine, umesto od 10.11.2012. godine, dok je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 10.11.2012. godine do 03.11.2016. godine, u odnosu na ove tužene, odbijen, a u preostalom delu žalbe tuženih BB, VV i DD odbijene su i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom usvajajućem, a nepreinačenom delu. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tuženih BB, VV i DD za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP).
Odredbom člana 404. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu novčanog iznosa koji je od njega neosnovano naplaćen u izvršnom postupku vođenim pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I 16391/10. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova i razloge iznete u reviziji, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovoj parnici nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. ZPP. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog VV nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.06.2016. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 184,010,00 dinara.
Odredbom člana 468. stava 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stava 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti 3.000 evra, revizija tuženog VV nije dozvoljena, u smislu člana 479. stava 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
