U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., Ul. ... br. ... i BB iz ..., Ul. ... br. ..., čiji je zajednički punomoćnik Vojislav Džoković, advokat iz ..., protiv tuženog „VV“ - ..., čiji je punomoćnik Miloš Božić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1361/16 od 23.03.2016. godine, u sednici održanoj 13.07.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1361/16 od 23.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 400/15 od 27.11.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilja, pa je obavezan tuženi da tužiljama na ime naknade štete isplati 4.921.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.11.2015. godine do konačne isplate, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim su tužilje tražile da se obaveže tuženi da im isplati iznos preko dosuđenog iznosa u stavu prvom izreke presude pa do traženog iznosa od 5.161.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.11.2015. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama na ime naknade troškova postupka plati 245.055,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.11.2015. godine do konačne isplate u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1361/16 od 23.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P 400/15 od 27.11.2015. godine u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su suvlasnice na kat. parceli br. ... KO ..., na kojoj se nalaze stambeni i pomoćni objekti. Tuženi se bavi eksploatacijom kamena iz kamenoloma i u obavljanju te delatnosti prilikom miniranja eksplozivom dolazi do seizmičkih potresa zbog kojih je na objektima tužilja prouzrokovana šteta. Iz nalaza i mišljenja veštaka geološke struke utvrđeno je da na objektima tužilja postoje brojna oštećenja na spoljašnjim i unutrašnjim zidovima, plafonima i podovima, kao i u vidu vlage po zidovima i podovima, a miniranje, odnosno udarni talasi zbog miniranja u kamenolomu tuženog su osnovni uzrok seizmičkih potresa usled kojih su objekti tužilja oštećeni, zbog čega je kasnije došlo i do drugih procesa (sleganje tla, prodiranje vode u podrum) koji su izazvali nova oštećenja. Iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke utvrđena su oštećenja po vrsti i obimu na svim objektima i to kući-objektu 1, kući- objektu 2, pomoćnom objektu 3, pomoćnom objektu 4, kao i na betonskom platou između objekata. Svaka sanacija i rekonstrukcija ovih objekata podrazumevala bi ulaganja znatno većeg obima sredstava nego da se izgrade novi objekti. Vrednost izgradnje novih objekata istih ili sličnih arhitektonskih karakteristika na lokaciji sličnoj predmetnoj parceli iznosi 4.921.200,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženog obavezali da tužiljama naknadi štetu na osnovu člana 173. i 174. u vezi sa članom 185. ZOO.

Odredbom člana 173. ZOO proisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, dok je članom 174. ZOO propisano da za štetu od opsane stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi.

Odredbom člana 185. ZOO propisano je da je odgovorno lice dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (stav 1); ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu (stav 2); kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete (stav 3); sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (stav 4).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, delatnost tuženog je eksploatacija kamena prilikom koje se vrši miniranje eksplozivom usled koga dolazi do seizmičkih potresa, tako da se tuženi bavi opasnom delatnošću u smislu člana 173. ZOO. Kako je zbog obavljanja ove delatnosti prouzrokovana materijalna šteta na objektima tužilja, tuženi je odgovoran za tu štetu na osnovu člana 174. istog zakona. Imajući u vidu da je tuženi odgovoran za radnju kojom je prouzrokovana šteta tužiljama, dužan je da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala u smislu člana 185. stav 1. ZOO. Međutim, kako uspostavljanje ranijeg stanja u konkretnom slučaju nije moguće, odnosno zahtevalo bi znatno veća sredstava nego da se izgrade novi objekti pa ne bi bilo ekonomski opravdano, to tužilje imaju pravo na naknadu u novcu u smislu člana 185. stav 3. ZOO. Osim toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, visina naknade štete je pravilno utvrđena iz nalaza veštaka građevinske struke, na koji tuženi nije imao primedbe.

Imajući u vidu navedeno, kao i da su tužilje zahtevale naknadu u novcu na osnovu člana 185. stav 4. ZOO, pravilno im je ta naknada – materijalna šteta dosuđena u visini vrednosti novih objekata od 4.921.200,00 dinara prema cenama u vreme donošenja sudske odluke u smislu člana 189. stav 2. ZOO, pa je pravilno tužiljama dosuđena i kamata na osnovu člana 277. ZOO.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić