.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14066/2022
23.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca JKP „Novosadska toplana“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Biljana Pantić Pilja, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Prošić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 103/21 od 01.02.2022. godine u sednici održanoj 23.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 103/21 od 01.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 103/21 od 01.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P 860/20 od 29.12.2020. godine, stavom prvim izreke, ostavljeno je u celosti na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Zorana Jovića I.Ivk. ../20 od 16.07.2020. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 47.252,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom u Višeg suda u Subotici Gž 103/21 od 01.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovne žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.
Pravnosnažnom presudom je održano na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja od 16.07.2020. godine kojim je obavezan tuženi na isplatu iznosa od 99.264,22 dinara po osnovu obračuna duga na ime isporučene toplotne energije za poslovni prostor, po ugovoru o isporuci toplotne energije zaključenim između pravnog prethodnika tuženog i tužioca, primenom člana 262 ZOO. Vrhovni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, jer su nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti tužbenog zahteva doneli uz primenu odredaba materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Navodi revizije koji se odnose na utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.
Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate podneta je 24.09.2020. godine, vrednost predmeta spora je 99.264,22 dinara, koja očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom na to da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
