Rev 14072/2023 3.19.1.25.1.4; 3.1.2.8.4.5

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14072/2023
07.12.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ivane Rađenović, predsednika veća, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aca Nastasijević, advokat iz ..., protiv tuženog BB, iz ..., čiji je punomoćnik Vukojica Sekulić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 104/23 od 15.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 07.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 104/23 od 15.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 104/23 od 15.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P 864/2022 od 28.12.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa preko dosuđenog to traženog iznosa od 70.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.400,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Negotinu Gž 104/23 od 15.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i stavu drugom izreke.

Protiv navedene drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj (član 404. stav 1. ZPP). Naime, nižestepeni sudovi su ocenili da tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda primenom člana 154. i 200. ZOO i ocenom svih okolnosti od značaja za donošenje odluke o visini naknade nematerijalne štete, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada. Shodno navedenom, ovo pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnopravnu situaciju i rešavanje spornog odnosa stranaka, a tuženi nije dostavio odluke sudova kojima bi potkrepio svoje tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi u tumačenju i primeni materijalnog prava u pogledu naknade nematerijalne štete. Iz navedenih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 20.09.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 70.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je imao u vidu da je u uvodu drugostepene presude pogrešno navedeno prezime tužioca, tako što je navedeno „VV“ umesto „AA“ , ali je ocenio da se radi o očiglednoj grešci u pisanju, koju primenom člana 385. u vezi 362. ZPP predsednik veća drugostepenog suda može ispraviti posebnim rešenjem.

Predsednik veća - sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković