Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14074/2023
10.08.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina, Nadežde Vidić i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aca Nastasijević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vukojica Sekulić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 106/2023 od 14.03.2023. godine, u sednici održanoj 10.08.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 106/2023 od 14.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 106/2023 od 14.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Negotinu Gž 106/2023 od 14.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P 869/2022 od 28.12.2022. godine, u usvajajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, i obavezana je tužena da tužiocu na ime parničnih troškova naknadi iznos od 60.400,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda iznos od 50.000,00 dinara. Utvrđeno je da je tužena 15.05.2021. godine, u kancelariji prijemnog hodnika u PS u Kladovu, remetila javni red i mir, vređanjem tužioca kao službenog lica u vršenju službene dužnosti, te povišenim tonom uputila reči uvrede službenicima PS u Kladovu pa i tužiocu, da je tužena pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Negotinu, Odeljenje u Kladovu u predmetu PR 1071/2021 od 01.06.2022. godine, oglašena krivom i odgovornom za učinjeno delo iz člana 22. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i osuđena na plaćanje novčane kazne u iznosu od 50.000,00 dinara, da je navedene reči tužena uputila tužiocu, a koji ničim nije izazvao takvo ponašanje tužene i doživeo je omalovažavanje svoje ličnosti zbog čega je pretrpeo duševne bolove usled povrede ugleda i časti.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete i način određivanja te naknade), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi, prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koje je izraženo kroz odluke Vrhovnog suda.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je zaključio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.09.2022. godine, radi naknade nematerijalne štete. Vrednost predmeta spora je iznos od 70.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.