Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena, ali nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije da ni prvostepena ni drugostepena odluka ne sadrže konkretne razloge odnosno jasno razgraničenje u čemu se sastoji nasilje u porodici, a kojima se zapravo ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP bez uticaja su jer navedena bitna povreda ne može biti razlog za izjavljivanje revizije shodno članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja AA je sestra tuženog, a tužilja BB je supruga njihovog sada pokojnog oca GG. Dana 05.03.2023. godine došlo je do konflikta između tužilje AA i njihovog oca GG sa tuženim, koje je uznemiravanje od strane brata tužilja AA prijavila policiji, koja je tuženom izrekla hitnu meru privremene zabrane kontaktiranja žrtve nasilja i prilaska žrtvi nasilja počev od 05.03.2023. godine u 21,30 časova do 07.03.2023. godine u 21,30 časova. Ova mera produžena je rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu od 06.03.2023. godine na period od 30 dana u kom je tuženom naloženo da ne kontaktira i ne prilazi sestri AA na period od 30 dana. Sledeći konflikt se desio 02.04.2023. godine na sahrani pokojnog GG, oca tužilje AA i tuženog, kada je došlo do verbalnih sukoba zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa između stranaka. Tom prilikom tuženi je opsovao obe tužilje koje su se zbog toga sklonile, a komšije su zamolile tuženog da prestane da se svađa da bi se ispoštovala sahrana, posle čega je tuženi rekao obema tužiljama da bi trebalo da se vide što pre u vezi imovine da ne bi bilo problema. Prema oceni Centra za socijalni rad „Solidarnost“ iz Kragujevca od 29.05.2023. godine, sa dopunom od 29.06.2023. godine, celishodno je određivanje mere zaštite za obe tužilje i da je svrsishodno tuženom izreći tužbom predložene mere zaštite od nasilja u porodici, s obzirom da se parnične stranke nalaze u konfliktnom odnosu povodom nerešenih imovinskopravnih odnosa, da tužilje zbog ozbiljnih pretnji koje im je upućivao osećaju strah od tuženog i njegovog ponašanja koje može imati ozbiljne posledice. Strah koji tužilje trpe zbog tuženikovog ponašanja ozbiljan je i opravdan usled znatno poremećenih odnosa između parničnih stranaka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zauzevšti stanovište da u konkretnom slučaju postoji nasilje u porodici u smislu člana 197. stav 1. i 2. tačka 6. Porodičnog zakona čiji su akteri tuženi u svojstvu nasilnika i tužilje u svojstvu žrtve pa su kod utvrđenog postojanja porodičnog nasilja pravilno izrekli mere zaštite od nasilja u porodici iz člana 198. stav 2. tačka 3. i 5. istog zakona procenjujući stepen ugroženosti tužilja i pokazujući nultu toleranciju na nasilje sa ciljem ne samo otklanjanja posledica nasilja već i da se deluje preventivno radi sprečavanja nasilja i eventualnog nastanka težih posledica imajući u vidu nalaz i stručno mišljenje nadležnog organa starateljstva.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona kao ponašanje u kojem jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) određeni su stavom 2. istog člana uz određivanje da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Polazeći od zakonske definicije nasilja u porodici i utvrđenog činjeničnog stanja neosnovani su navodi revidenta da se u konkretnom slučaju radi o izolovanom incidentu a ne o kontinuiranom porodičnom nasilju a posebno ne prema tužilji BB.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da tužilje duži vremenski period trpe verbalno i psihičko nasilje od strane tuženog kome je u drugom sudskom postupku izrečena hitna mera zabrane prilaska tužilji AA i njenog daljeg uznemiravanja, zbog događaja od 05.03.2023. godine, što potvrđuje i nadležni Centar za socijalni rad u svom nalazu, konstatujući da se parnične stranke nalaze u konfliktnom odnosu i da postoje poremećeni porodični odnosi zbog nerešenih imovinskih odnosa. U takvoj situaciji pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je potrebno izreći meru zaštite od nasilja u porodici, u smislu odredbe člana 198. stav 1. Porodičnog zakona, u cilju zaštite tužilja kao žrtvi i to ne samo kao sankciju tuženom za učinjenu povredu već prevashodno iz preventivnih razloga, a radi sprečavanja budućeg nasilja i uznemiravanja, te obezbeđenja spokojstva i bezbednosti tužilja kao žrtvi nasilja, posebno u situaciji kada je od strane nadležnog organa starateljstva procenjeno da postoji visoki rizik od ponavljanja nasilja koje u budućnosti može imati i karakter težeg oblika. Ne radi se o jednom izolovanom incidentu, kako to tvrdi tuženi u reviziji, već je evidentan konfliktni odnos stranaka koji se ne razrešava. U takvoj situaciji pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da kod tužilja postoji opravdani strah od tuženog koji je fizičkim nasiljem (psovanjem i vređanjem) ugrozio tužilje zbog čega je tuženom pravilno izrečena mera zabrane prilaska tužiljama godinu dana uz nalog da se uzdržava od daljeg uznemiravanja tužilja.

Preostalim navodima revizije zapravo se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i isti nisu dozvoljeni revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, pa ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ZPP radi o reviziji u porodičnom sporu radi zaštite od nasilja u porodici.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je je primenom odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković