.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14079/2024
03.07.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Grad Bor, čiji je punomoćnik Dragan Bajinović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zaječaru, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 983/2024 od 05.03.2024. godine, u sednici održanoj 03.07.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv preinačujućeg dela presude Apelacionog suda u Nišu Gž 983/2024 od 05.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P 1291/93 od 18.12.2023. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je ona po osnovu održaja suvlasnik sa udelom od 50% (1/2) na nepokretnostima navedenim u tom stavu izreke, što je tužena dužna da prizna i trpi upis ovog tužiljinog prava u odgovarajuće javne knjige kod SKN u Boru. Stavom II izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je ona po osnovu održaja suvlasnik sa udelom od 25% (1/4) na nepokretnostima navedenim u tom stavu izreke, što je tužena dužna da prizna i trpi upis ovog tužiljinog prava u odgovarajuće javne knjige kod SKN u Boru. Stavom III izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je ona suvlasnik sa udelom od 65,55% (udelom od 31,09% po osnovu zajedničkog sticanja i udelom od 34,55% od održaja), na nepokretnostima navedenim u tom stavu izreke, što je tužena dužna da prizna i trpi upis ovog tužiljinog prava u odgovarajuće javne knjige kod SKN u Boru. Stavom IV izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 77.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 983/2024 od 05.03.2024. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Boru P 1291/2023 od 18.12.2023. godine, u stavu trećem izreke, dok je ista presuda preinačena u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje njenog prava svojine prema tuženoj sa udelom od 1/2 na određenim nepokretnostima i sa udelom od 1/4 na nepokretnostima navedenim u izreci, kao neosnovan, pa je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 1, u vezi člana 211. Zakona o parničnom postupku, na koju tužilja neosnovano u reviziji ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je prvo zasnovala vanbračnu zajednicu sa pok. BB, za koga se potom udala 1987. godine, a dece nisu imali. BB je bio unuk pokojnog VV, koji je preminuo 1973. godine. Pred Opštinskim sudom u Boru je 07.06.1970. godine pod br. R 205/70 zaključen Ugovor o doživotnom izdržavanju između VV iz ..., kao primaoca izdržavanja sa jedne strane i BB i GG, oboje iz ..., kao davalaca izdržavanja, sa druge strane. U zapisniku je navedeno da je tom prilikom primalac izdržavanja, VV, izjavio da je ''voljan ovaj ugovor sa navedenim ugovaračima zaključiti, jer na ovaj način želi da davaoca izdržavanja GG i BB osigura, jer je ostale svoje naslednike sina ŽŽ i kćerke DD, ĐĐ i EE izmirio još pre nekoliko desetina godina''. Tim ugovorom, primalac izdržavanja je svojom nepokretnom imovinom raspolagao tako što je GG, svojoj snaji, ostavio parcele koje su taksativno nabrojane, a upisane u KO ..., u mestu zvano ''selo'' i u mesto zvano ''... potok'', dok je svu ostalu celokupnu, kako pokretnu, tako i nepokretnu imovinu ostavio svom unuku BB. VV je preminuo ...1973. godine, a sve do 2019. godine nije vođen postupak za raspravljanje njegove zaostavštine. Rešenjem Ostavinskog suda u Boru O 678/19 od 25.12.2019. godine, nepokretnosti – kat. parcele koje su bile imovina ostavioca, uručene su Republici Srbiji, sa obrazloženjem da pokojni za života nije sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju niti zaveštanje, a da nema zakonske naslednike. Supružnik tužilje, BB je preminuo ...2005. godine, a nakon njegove smrti, tužilja je vodila parnični postupak sa njegovom sestrom, ZZ, okončan pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Boru P 1309/05 od 17.09.2008. godine, kojom je utvrđena zaostavština pok. BB, biv.iz ..., i udeo tužilje, AA iz ..., u njegovoj zaostavštini po osnovu zajedničkog sticanja u braku. Iza smrti pok. GG, koja je preminula ...1992. godine, nije vođen ostavinski postupak, a ona je od zakonskih naslednika imala sina BB i kćerku ZZ, koji su naslednici na njenoj imovini sa udelom od po 1/2. Tužilja je, predmetnu tužbu sudu podnela nakon saznanja da je zaostavština pok. VV raspravljena pravnosnažnim rešenjem Osnovno suda u Boru O 679/19 od 15.12.2019. godine, koje je zasnovano na pogrešnim činjenicama da ostavilac za života nije sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju i da nije imao zakonske naslednike. Tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje njenog suvlasničkog udela na predmetnim nepokretnostima zasniva se na pravu nasleđa, a ne na sticanju svojine održajem, kako je navedeno u petitumu njene tužbe.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio, nalazeći da ona ima suvlasnički udeo od 1/2, odnosno 1/4 na konkretno navedenim kat.parcelama, prema Ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključenim između VV, kao primaoca izdržavanja i BB i GG, kao davaocima izdržavanja, odnosno na imovini koja je, prema istom ugovoru, pripala u svojinu pok. GG, a u odnosu na koju nije sproveden ostavinski postupak, sve to kao zakonski naslednik pok. BB.
Drugostepeni sud je, u odnosu na parcele koje su bile predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju R 205/70 od 07.05.1970. godine, preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužilje, u pogledu tih parcela odbio, u smislu odredbe člana 211. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da tužbom nisu obuhvaćeni nužni suparničari, imajući u vidu da su zakonski naslednici na imovini pok. GG i pok. BB, tužilja i zakonski naslednici pok. ZZ, koji nisu obuhvaćeni tužbom.
Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.
Odredbom člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa. Ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan (stav 2.). O nužnom suparničarstvu, sud vodi računa po službenoj dužnosti (stav 3.).
Na osnovu odredbe člana 206. stav 1. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95), smrću čovekovom otvara se njegovo nasleđe. Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. istog Zakona.
U konkretnom slučaju, kat.parcele u pogledu kojih je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju koji je pok. VV, u svojstvu primaoca izdržavanja, zaključio sa pok. BB i pok.GG, kao davaocima izdržavanja, a sastavljen je pred Opštinskim sudom u Boru 07.05.1970. godine, u predmetu R 205/70. Zakonski naslednici pok. BB i pok. GG su tužilja i zakonski naslednici pok. ZZ (kćerka GG i sestra BB), što znači da su zakonski naslednici pok. ZZ nužni suparničari, a nisu obuhvaćeni tužbom tužilje. Jedinstveno suparničarstvo je nužno kada se sudska zaštita može da ostvari samo ako procesna zajednica suparničara obuhvata sve subjekte pravnog odnosa iz kog je nastao spor. Sanaslednici zaostavštine koja je na njih prešla po samom zakonu (član 212. Zakona o nasleđivanju), stoje u jedinstvenoj nedeljivoj pravnoj zajednici, pa su oni nužni suparničari. Svojinska prava na nepodeljenoj stvari i zajedničke imovine nalažu da se tužbi za utvrđenje suvlasničkih udela jednog zajedničara suprotstave svi koji imaju svojinska prava na toj stvari. Odredbom člana 211.stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisane su posledice propusta da se zasnuje nužno suparničarstvo. Pošto se radi o nedostatku stvarne legitimacije, sud je dužan da odbije tužbeni zahtev, kako je pravilno odlučio drugostepeni sud, pa se navodima revizije revidenta da ne postoji nikakav spor između naslednika o bilo kom njihovom pravu, pravilnost drugostepene presude, neosnovano pobija.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. Stav 2. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
