Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužene-protivtužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene druge bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog. Činjenično stanje je pravilno utvrđeno i na isto je pravilno primenjeno materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac-protivtuženi je korisnik invalidske vojne penzije u iznosu od 53.629,92 dinara, pri čemu trećina penzije ide na kredit koji ističe 2028. godine, čija rata iznosi 15.481,10 dinara. Tužilac- protivtuženi je u međuvremenu podigao drugi kredit, tako da mu po odbijanju oba kredita ostaje 24.670,00 dinara. Od svoje penzije platio je dugovanje nastalo u toku trajanja bračne zajednice. U međuvremenu se oženio ...2023. godine, a njegova sadašnja supruga nije u radnom odnosu i nema nikakvih primanja. Tužena-protivtužilja živi u kući sa majkom koja je korisnik porodične vojne penzije i sinom iz prethodnog braka i nezaposlena je. Nalazi se na evidenciji Nacionalne službe u Prokuplju i radno je sposobna, pa stoga nije korisnik penzije. Pravnosnažnom presudom prvostepenog suda P2 314/19 od 03.02.2021. godine odbijen je tužbeni zahtev u parnici između istih stranaka po tužbi tužilje kojom je od tuženog takođe tražila izdržavanje u mesečnom iznosu od 15.000,00 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odbio protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje. Ovo iz razloga da je tužilja radno sposobna, a uzimajući u obzir njene godine života (51 godina) sopstvenim radom može obezbediti sredstva za izdržavanje. Tužilac-protivtuženi je invalid i penzioner i sada je oženjen, a od svoje penzije je platio i dugovanje nastalo u toku trajanja prethodne bračne zajednice. Zaključeno je da njegove mogućnosti nisu takve da bi se obavezao na izdržavanje tužene, s obzirom da sada izdržava suprugu sa kojom je zaključio brak avgusta 2023. godine. Obavezivanjem da izdržava bivšu suprugu bila bi ugrožena i njegova egzistencija. Osim toga, od ranije donete presude P2 314/19 kojom je odbijen tužbeni zahtev tužene- protivtužilje za izdržavanje koje je potraživala prema tužiocu-protivtuženom, nisu se izmenile okolnosti na strani tužene, odnosno okolnosti su iste kao i u vreme vođenja te parnice, pa je sve to cenjeno u prvostepenom postupku i zaključeno da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona koji propisuje obavezu izdržavanja bivšeg supružnika.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, nalazeći da su pravilno primenjene odredbe člana 151. stav 1. Porodičnog zakona. Zaključuje da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je tužena-protivtužilja radno sposobna i da pri tom živi sa svojom majkom i sinom iz prethodnog braka, da ima rešeno stambeno pitanje, te da stoga nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava iz člana 151. stav 1. Porodičnog zakona. Dosuđivanje traženog izdržavanja bi predstavljalo nepravdu za drugog supružnika, ovde tužioca-protivtuženog. Stoga je prvostepenu presudu potvrdio, a preinačio odluku o troškovima nalazeći da je shodno članu 401. tačka 3. ZPP tužena-protivtužilja u obavezi da plati deo troškova koji su nastali u toku postupka, pa je odlučio kao u stavu drugom izreke presude.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su postupili nižestepeni sudovi kada su odbili tužbeni zahtev tužene-protivtužilje u pogledu odluke o izdržavanju tužene- protivtužilje.

Član 151. stav 1. Porodičnog zakona predviđa da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje i nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Ovi uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni. Prema odredbi stava 3. istog člana nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Pravilno su nižestepeni sudovi na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja zaključili da nisu ispunjeni uslovi iz citiranog propisa da se tuženoj-protivtužilji prizna pravo na izdržavanje od bivšeg bračnog druga. Ovo iz razloga što je u toku postupka utvrđeno da je tužena-protivtužilja sposobna za privređivanje, i s obzirom na njene godine, sposobna je da ostvari zaradu kojom bi mogla da obezbedi izdržavanje. Tužilac- protivtuženi zasnovao je novu bračnu zajednicu, supruga mu je nezaposlena, isti je invalidski vojni penzioner, pa bi dosuđivanje naknade koju potražuje tužena- protivtužilja na ime doprinosa za izdržavanje bilo nepravično u odnosu na tužioca-protivtuženog, jer bi time ugrozio svoju egzistenciju i egzistenciju svoje porodice. Nisu od značaja navodi iz revizije da je tužena-protivtužilja prijavljena kod Službe za zapošljavanje kao lice koje traži zaposlenje, što ukazuje na činjenicu da ista ne izbegava da radi i ostvaruje novčana sredstva za život, ali da trenutno ne može da nađe zaposlenje bez svoje krivice, a ovo iz razloga što je već u toku postupka ocenjeno da pored toga što je bivši bračni drug ima potrebu za izdržavanjem, mora se ceniti i činjenica da li bi davanjem takvog doprinosa za izdržavanje lice koje je obavezano ugrozilo svoju egzistenciju. To je pravilno utvrđeno u nižestepenom postupku i ocenjeno da bi time i egzistencija tuženog i njegove porodice bila dovedena u pitanje, a ne mogu se prihvatiti ni navodi iz revizije da tužilac- protivtuženi povremeno radi, ali ne stalni posao i da tako povremeno ostvaruje prihode, jer to u toku postupka nije dokazano.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je evidentno da je po protivtužbenom zahtevu tužene-protivtužilje prolongiran postupak, što je uzrokovalo veće troškove, pa je pravilno postupio drugostepeni sud kada je odluku o troškovima preinačio u smislu odredbe člana 207. Porodičnog zakona i obavezao tuženu-protivtužilju na plaćanje dela troškova.

Na osnovu svega iznetog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković