Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, svi iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Ružić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 507/19 od 03.09.2019. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca AA, BB, VV, GG, svi iz ..., izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 507/19 od 03.09.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca AA, BB, VV, GG, svi iz ..., izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 507/19 od 03.09.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 3007/17 od 23.10.2018. godine: odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda; obavezan je tuženi da tužiocima, na ime sticanja bez osnova, isplati pojedinačno označene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate; obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 119.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 507/19 od 03.09.2019. godine, prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom izreke u kome je odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti Osnovnog suda u Vršcu za postupanje u ovoj pravnoj stvari, istaknut od strane tuženog, a preinačena u stavu dva, tri, četiri, pet i šest izreke i zahtevi tužilaca za isplatu dosuđenih iznosa kao stečenog bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom su odbijeni kao neosnovani, a tužioci obavezani na naknadu troškova parničnog postupka i troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog svih razloga propisanih odredbom člana 404. ZPP.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluke Ustavnog suda u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa ustavom ili zakonom.

Osim toga, Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavno pravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO, kao i uspostavljanja odgovnornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena po članu 479. stav 6. ZPP, pa nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci primenom člana 413. ZPP.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić