Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1272/2023 do 06.06.2023. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12 Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23-dr.zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Pobijanom drugostepenom presudom, pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se prema tuženom BB iz ... utvrdi da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici postala suvlasnik sa traženim udelom na nepokretnostima bliže opisanim u izreci prvostepene presude, te da tuženi isplate tužilji iznos od 813.258,50 dinara na ime finansijskog učešća na dogradnji objekta bliže opisanog u izreci prvostepene presude. Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja zaključili da je tužilja u vreme zasnivanja bračne zajednice sa tuženim BB istovremeno zasnovala i porodičnu zajednicu sa roditeljima tuženog. Utvrđeno je da se radi o sticanju sporne imovine i sudovi su zauzeli stav da je to imovina koja je stečena u porodičnoj zajednici, kao i da je u konkretnom slučaju tužbenim zahtevom u podnesku kojim je uređen tužbeni zahtev od 25.07.2022. godine tužilja tražila da se utvrdi da je vlasnik spornih nepokretnosti označenih u stavu prvom izreke presude po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim BB, dok ovim tužbenim zahtevom tužilja nije obuhvatila i tuženu VV koja je prema mišljenju nižestepenih sudova, član porodične zajednice, s obzirom da je GG u toku trajanja postupka preminuo i kao takva je nužni suparničar koja mora biti obuhvaćena tužbom u smislu odredbe člana 211. stav 1. ZPP. Stoga su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužilje za još traženih 35%, pored dosuđenih 15% pravnosnažnom odlukom Osnovnog suda u Jagodini 711-291/11 od 06.06.2016. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda Gž-3314/16 od 17.10.2017. godine, sa pozivom na odredbu člana 211. ZPP. Odlučujući o tužbenom zahtevu kojim je tužilja tražila da joj tuženi BB i VV isplate iznos od 813.258,50 dinara, sudovi su zaključili da ni ovaj zahtev nije osnovan, iz razloga što tužilja nije dokazala konkretno šta je dograđivano na porodičnoj stambenoj zgradi na ovoj parceli, što je dovelo do toga da nije dokazala vrednost svog finansijskog ulaganja u dogradnji, niti pak izgradnji pomoćne zgrade označene kao broj 2, nasuprot kojoj su tuženi dokazali u smislu odredbe čl. 231 ZPP njihovo učešće u izgradnji iste i nabavci materijala od strane sada pok. GG preko zaključenih ugovora o kreditu.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Revizijskim navodima ukazuje se na bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, iz kojih razloga se posebna revizija ne može izjaviti. U reviziji se ne ukazuje na različitu sudsku praksu u predmetima sa istovrsnom činjeničnopravnom sadržinom, niti na pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti se ukazuje na potrebu za novim tumačenjem prava, pa Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Zato je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP-a propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. istog zakona propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 03.03.2011. godine. Imajući u vidu da označena vrednost predmeta spora iznosi 2.000.000,00 dinara, što predstavlja protivvrednost od 19.211,72 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, zaključuje se da revizija tužilje nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković