U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., ... br. .../..., čiji je punomoćnik Afrodita Savinov, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ ..., ... br. ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 425/2013 od 23.02.2015. godine, u sednici održanoj 23.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 425/2013 od 23.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Višeg suda u Beogradu P 56/11 od 11.05.2012. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati 31.235.251,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po stopi Zakona o visini stope zakonske kamate počev od 01.07.2007. godine do konačne isplate, na ime naknade štete u vidu izmakle koristi nastale zbog kašnjenja u primopredaji kupljenih nekretnina koje su bile predmet ugovornog odnosa između parničnih stranaka. Stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva za iznos od 461.652.914,14 dinara sa zateznom kamatom po stopi Zakona o visini stope zakonske kamate počev od 01.07.2007. godine do konačne isplate na ime naknade štete u vidu izmakle koristi nastale zbog kašnjenja u primopredaji kupljenih nekretnina koje su bile predmet ugovornog odnosa između parničnih stranaka, kao neosnovan. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati 22.945.271,09 dinara sa zateznom kamatom po stopi Zakona o visini stope zakonske kamate počev od 01.09.2003. godine do konačne isplate na ime ugovorne kazne predviđene ugovornim odnosom parničnih stranaka, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 425/2013 od 23.02.2015. godine, stavom prvim izreke preinačena je delimična presuda Višeg suda u Beogradu P 56/11 od 11.05.2012. godine u stavu prvom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete zbog izmakle koristi iznos od 25.732.877,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.05.2012. godine, kao dana donošenja prvostepene odluke do isplate, dok je preko dosuđenog iznosa a do traženog od 31.235.251,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2007. godine do isplate, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke potvrđena je delimična presuda Višeg suda u Beogradu P 56/11 od 11.05.2012. godine u stavu drugom i trećem izreke i žalba tužioca odbijena, kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 361. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke i to tužilac, kao kupac, i pravni prethodnik tuženog, kao prodavac, zaključili su devet ugovora o prodaji nepokretnosti u kojima je naveden datum zaključenja ugovora, rok završetka izgradnje i rok predaje nepokretnosti. Ugovorom o prodaji br. …/… od 19.01.1991. godine stana-apartmana površine 116,56 m2, predviđen je rok završetka gradnje kraj juna 1992. godine, a primopredaja po dobijanju upotrebne dozvole (primopredaja je izvršena 10.02.1995. godine sa 31 mesec zakašnjenja); ugovorom o prodaji br. …/… od 10.04.1991. godine stana- apartmana površine 85,73 m2, predviđen je rok završetka gradnje kraj juna 1992. godine, a primopredaja po dobijanju upotrebne dozvole (primopredaja je izvršena 27.12.1994. godine sa 30 meseci zakašnjenja); ugovorom o prodaji br. …/… od 27.04.1991. godine lokala-poslovnog prostora površine 77,12 m2, predviđen je rok završetka gradnje kraj juna 1992. godine, a primopredaja po dobijanju upotrebne dozvole (primopredaja je izvršena 02.02.1995. godine sa 31 mesec zakašnjenja); ugovorom o prodaji br. …/… od 27.05.1991. godine lokala površine 19,28 m2, predviđen je rok završetka gradnje kraj juna 1992. godine, a primopredaja po dobijanju upotrebne dozvole (primopredaja je izvršena 27.12.1994. godine sa 30 meseci zakašnjenja); ugovorom o prodaji br. …/… od 17.06.1991. godine lokala površine 19,37 m2, predviđen je rok završetka gradnje kraj juna 1992. godine, a primopredaja po dobijanju upotrebne dozvole (primopredaja je izvršena 27.12.1994. godine sa 30 meseci zakašnjenja); ugovorom o prodaji br. …/… od 07.12.1991. godine garaže površine 19,36 m2, predviđen je rok završetka gradnje septembar 1992. godine, a primopredaja po dobijanju upotrebne dozvole (primopredaja je izvršena 27.12.1994. godine sa 26 meseci zakašnjenja); ugovorom o prodaji br. …/… od 03.11.1992. godine poslovnog prostora-kancelarije površine 185,26 m2, predviđen je rok završetka gradnje kraj juna 1993. godine, a primopredaja po dobijanju upotrebne dozvole (primopredaja je izvršena 04.09.1996. godine sa 38 meseci zakašnjenja); ugovorom o prodaji br. …/… od 10.12.1992. godine poslovnog prostora-kancelarije površine 74,47 m2, predviđen je rok završetka gradnje kraj juna 1993. godine, a primopredaja po dobijanju upotrebne dozvole (primopredaja je izvršena 02.02.1995. godine sa 19 meseci zakašnjenja); ugovorom o prodaji br. …/… od 05.03.1993. godine poslovnog prostora- kancelarije površine 186,10 m2, predviđen je rok završetka gradnje kraj decembra 1993. godine, a primopredaja po dobijanju upotrebne dozvole (primopredaja je izvršena 28.08.1996. godine sa 32 meseca zakašnjenja). Tužilac je svoje ugovorne obaveze izvršio u ugovorenom roku. Tuženi je započeo gradnju 1990. godine, ali pre toga nije izmirio obaveze prema opštini, što je učinio u aprilu 1994. godine, tako da je građevinsku dozvolu dobio tek u maju 1994. godine, a upotrebnu dozvolu 12.12.1994. godine. Do kašnjenja u izgradnji došlo je zbog toga što tuženi nije na vreme izvršio imovinske obaveze prema opštini, a zbog kašnjenja tužilac je pretrpeo materijalnu štetu u vidu izmakle koristi, jer nije mogao da izdaje u zakup kupljene nepokretnosti. Tuženi nije obavestio tužioca da kasni sa završetkom radova, što je bila njegova obaveza preuzeta ugovorom, niti ga je upoznao sa razlozima kašnjenja, niti je tražio njegovu saglasnost za produženje roka izgradnje, a aneksima ugovora regulisana je primopredaja kupljenih nepokretnosti. Posle izvršene predaje tužilac se prvo uselio u trosoban stan-apartman, a posle toga u četvorosoban stan-apartman, dok je trosobni prodao, garažu su koristili bivša supruga i deca. Tužilac je izdavao tri poslovna prostora- lokala. Prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke Vukašina J. Spasića od 06.09.2007. godine, tužilac je od devet nepokretnosti ukupne površine 782,84 m2 izdavao u zakup nepokretnosti ukupne površine 336,80 m2 i to samo tri lokala-poslovna prostora, a zbog kašnjenja u izgradnji do njihove predaje, izgubljena zarada od zakupnine iznosi 25.732.877,55 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je posle održane rasprave, ocenom nalaza o veštačenju od 06.09.2007. godine, a na osnovu člana 189. u vezi sa članom 262. i 266. ZOO, pravilno zaključio da tužiocu ne pripada naknada materijalne štete u vidu izmakle koristi (izgubljena zakupnina) preko dosuđenih 25.732.877,55 dinara.

Odredbom člana 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Prema stavu 3. istog člana, pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Saglasno navedenom, izmakla korist ili izgubljena dobit je vid materijalne štete koju oštećeni trpi zbog štetnikove radnje ili propuštanja, a koju (dobit) je mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. Stoga izgubljenu dobit čini očekivano uvećanje imovine, pri čemu nije merodavno ono što sam oštećeni očekuje, nego objektivna mogućnost sticanja dobiti, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna je odluka sudova u odbijajućem delu tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete u vidu izmakle koristi, s obzirom da nema činjeničnog osnova tvrdnja tužioca da mu pripada još 467.155.288,00 dinara zbog nemogućnosti izdavanja u zakup svih kupljenih nepokretnosti. Naime, visina izgubljene dobiti određuje se na osnovu novčane vrednosti dobitka koji bi oštećeni osnovano ostvario prema redovnom toku stvari, a u konkretnom slučaju tužilac je dokazao putem ugovora o zakupu da je izdavao tri lokala-poslovna prostora, ne i ostali stambeni i poslovni prostor, pa mu je i dosuđena izgubljena zakupnina za ta tri lokala.

Osim navedenog, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilna odluka nižestepenih sudova kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu 22.945.271,09 dinara na ime ugovorne kazne.

Odredbom člana 273. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu.

U konkretnom slučaju u tri ugovora o prodaji (br. .../…, …/… i …/…) predviđeno je da tužilac u slučaju zadocnjenja primopredaje nepokretnosti ima pravo na ugovornu kaznu. Međutim, tužilac u postupku nije dokazao da je posle predaje nepokretnosti po navedenim ugovorima, bez odlaganja saopštio tuženom da zadržava pravo na ugovornu kaznu, zbog čega je ne može zahtevati u ovom postupku, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Na osnovu iznetog, primenom člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić