U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilja maloletne AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka BB i tužilje BB iz ..., koju zastupa Radule Petrović, advokat iz .., protiv tuženog VV iz ..., koga zastupa Predrag Avramović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 337/16 od 27.04.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tuženog, DELIMIČNO PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 337/16 od 27.04.2016. godine, ODBIJA kao neosnovana žalba tužilje BB iz ... i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Smederevu P2 36/15 od 25.02.2016. godine u delu stava trećeg izreke u odnosu na tužilju BB za traženo izdržavanje od 02.03.2014. – 02.04.2015. godine.

DELIMIČNO SE PREINAČUJE odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž2 337/16 od 27.04.2016. godine, i određuje da svaka strana snosi svoje troškove postupka po žalbi i reviziji.

U preostalom delu ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 337/16 od 27.04.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Smederevu P2 36/15 od 25.02.2016. godine obavezan je tuženi da na ime izdržavanja svog maloletnog deteta AA plaća mesečno 22 % od svoje zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od 02.04.2015. godine pa ubuduće, s tim što će dospele obaveze platiti odjednom u roku od 15 dana, a ubuduće plaćati prilikom isplate zarade za tekući mesec (stav prvi izreke). Naloženo je obračunskoj službi „...“ obustava zarade i uplate izdržavanja u korist zakonskog zastupnika mal. AA (stav drugi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tuženi da na ime izdržavanja maloletne AA plaća mesečno iznos od 25 % od zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od rođenja deteta .... godine do podnošenja tužbe 02.04.2015. godine, a od 02.04.2015. godine pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi preko iznosa od 22 % od zarade tuženog do iznosa od 25 % od zarade (stav treći izreke). Istom odlukom obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplati 41.650,00 dinara (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 337/16 od 27.04.2016. godine delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužilje maloletne AA i potvrđena presuda Višeg suda u delu stava trećeg izreke u odnosu na tužilju maloletnu AA za period od 02.03.2014. do 02.04.2015. godine. Ista presuda je preinačena u preostalom delu stava trećeg izreke, kao i u stavu četvrtom tako što je obavezan tuženi da na ime izdržavanja svog maloletnog deteta AA plaća mesečno još 3 % od svoje zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ukupno 25 % koje ostvaruje u „...“ ..., počev od 02.04.2015. godine, pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi. Obavezan je tuženi da tužilji BB na ime regresa za izdržavanje maloletne AA za period od rođenja ... godine do podnošenja tužbe 02.04.2015. godine plati mesečno iznos od 25 % od zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje ostvaruje u „...“ ... Obavezan je tuženi da tužilji BB nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 178.250,00 dinara. Obavezan je tuženi da tužilji BB nadoknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, a preko dosuđenog do traženog iznosa od 54.000,00 dinara, zahtev je odbijen. Odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačenom delu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima spora.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11.... 55/14) i nalazi da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Delimično pravnosnažnom presudom Višeg suda u Smederevu P2 8/15 od 20.07.2015. godine utvrđeno je da je tuženi otac tužilje mal. AA, rođene ... godine. Samostalno vršenje roditeljskog prava je povereno majci, tužilji BB i uređeno je održavanje ličnih odnosa deteta sa ocem. Prema činjeničnom stanju, utvrđenom u ponovljenom postupku u delu za izdržavanje, tuženi je zaposlen u „...“ ... sa prosečnom mesečnom neto zaradom u iznosu od 44.287,39 dinara. Tuženi stanuje u kući svojih roditelja, nema obaveze izdržavanja prema drugim licima, ne poseduje nepokretnu imovinu, otplaćuje kredit u ukupnom iznosu od 685.000,00 dinara, odobren na sedam godina i poseduje putničko vozilo marke „...“. Tužilja BB je zaposlena u „...“ ..., sa prosečnom neto zaradom od 36.920,71 dinara mesečno. Nema drugih prihoda, stanuje sa roditeljima i ne poseduje nepokretnu imovinu. Minimalna suma izdržavanja utvrđena rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 29.01.2016. godine iznosi 23.181,00 dinara.

Prvostepeni sud je odlučio o izdržavanju deteta delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva od podnošenja tužbe i odbijanjem tužbenog zahteva za raniji period traženog izdržavanja, jer se izdržavanje može da traži za period za koji je potrebno da se obezbede sredstva, a ne za raniji period za koji je neko lice već obezbedilo izdržavanje. Pobijanom presudom drugostepeni sud je potvrdio odbijajući deo zahteva za izdržavanje u odnosu na maloletnu tužilju za period pre podnošenja tužbe i usvojio tužbeni zahtev za period od rođenja deteta do podnošenja tužbe u odnosu na tužilju BB primenom pravila o regresu i solidarnoj obavezi roditelja na osnovu člana 165. stav 2. Porodičnog zakona i čl. 218, 414. i 423. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da potrebe maloletne AA iznose 19.000,00 dinara mesečno. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su pobijanom odlukom primenjene odredbe člana 154. stav 1, 160, 161. stav 1. i 162. Porodičnog zakona obavezivanjem tuženog da doprinosi izdržavanju deteta iznosom od 25 % zarade mesečno, umanjene za poreze i doprinose počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Dosuđeni iznos je pravilno odmeren prema potrebama deteta i mogućnostima tuženog. Drugostepeni sud je vodio računa o minimalnoj sumi izdržavanja i pravilno vrednovao doprinos majke izražen u svakodnevnoj nezi i staranju o detetu. Tehnička greška iz pobijane presude pri obračunu konkretnog mesečnog iznosa izdržavanja od 22 % zarade tuženog, određenog prvostepenom presudom nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj parnici jer dosuđeni iznos drugostepenom odlukom od 25 % neto zarade mesečno predstavlja adekvatan iznos, kojim tuženi prema svim okolnostima konkretnog slučaja treba da doprinosi izdržavanju deteta. Stoga je u navedenom delu revizija odbijena kao neosnovana prihvatanjem razloga pobijane presude kao pravilnih i na zakonu zasnovanih.

U delu pobijane odluke, kojom je tužilji BB na ime regresa za izdržavanje maloletne AA za period od 02.03.2014. do 02.04.2015. godine dosuđena isplata od 25 % neto zarade tuženog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo usled čega je u navedenom delu presuda preinačena odbijanjem tužbenog zahteva.

Odredbama člana 165. Porodičnog zakona je propisano da lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo dužno da daje izdržavanje. Ako je više lica istovremeno bilo dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je solidarna. Član 154. stav 1. Porodičnog zakona propisuje da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, a prema članu 160. stav 1. istog zakona izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Odredbe člana 166. stav 5. Porodičnog zakona propisuju da ukoliko je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena.

Iz citiranih propisa proizilazi da za razliku od zahteva za izdržavanje po kome se novčana obaveza uvek određuje za period ubuduće, pravo na regres predstavlja pravo lica, koje je bez pravne obaveze podmirivalo u prošlosti nečije troškove izdržavanja, da zahteva naknadu za dato izdržavanje od lica koje je po zakonu bilo dužno da daje izdržavanje. Radi se o imovinskopravnom zahtevu čija visina se odmerava prema faktički datim sredstvima za izdržavanje, a ne retroaktivnom primenom dosuđenog iznosa izdržavanja. Kada je više lica po zakonu bilo istovremeno dužno da daje izdržavanja, oni odgovaraju trećem licu solidarno za učinjene troškove izdržavanja. Međutim, između lica koja su istovremeno po zakonu dužna da daju izdržavanje, ne primenjuju se pravila o solidarnim obavezama, jer je njihova obaveza zajednička i podeljena i zavisi između ostalog i od mogućnosti svakog dužnika posebno. U ovom slučaju drugostepeni sud nije imao u vidu sadržinu člana 166. stav 5. Porodičnog zakona koji reguliše pravnu prirodu odnosa više dužnika izdržavanja i regresno potraživanje jednog roditelja prema drugom roditelju za dato izdržavanje je pogrešno zasnovao na međusobnoj solidarnoj obavezi čime je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 165. Porodičnog zakona i pravila o solidarnim obavezama i izdatku za drugo lice iz Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, kako se radi o zahtevu roditelja koji ima zakonsku obavezu izdržavanja deteta nisu ispunjeni uslovi za dosuđenje regresnog potraživanja prema drugom roditelju u smislu člana 165. istog Zakona, jer roditelj, kao lice s pravnom obavezom izdržavanja ne spada u krug lica sa pravom na ovu naknadu prema izričitoj zakonskoj formulaciji člana 165. stav 1. Porodičnog zakona, kao specijalnog propisa koji reguliše zakonske uslove regresa.

Istovremeno po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom slučaju nije bilo ni zakonskih razloga za primenu pravila o regresu, jer je tužbeni zahtev i prema formulaciji potraživanja, procesnom izjašnjavanju tužilja i predloženim dokazima postavljen na ime izdržavanja, a ne regresa, pri čemu je delimično pogrešno označen period traženog izdržavanja. Sa iznetih razloga pobijana presuda je delimično preinačena potvrđivanjem prvostepene presude u odbijajućem delu za traženo izdržavanje do podnošenja tužbe.

Odluka o troškovima parničnog postupka po žalbi i reviziji je doneta na osnovu člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku, srazmerno delimičnom uspehu stranaka u parnici.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. i 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić