Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je suvlasnik kp. br. .. KO ... sa udelom od ½ i vlasnik kp. br. .. i .., upisanih u ln. br. .. KO ... . Radi dolaska do svojih parcela tužilac koristi nekategorisani put upisan kao kp. br. .., svojina Republike Srbije, korisnika Opštine Bujanovac. Javni zemljani put razdvaja parcelu tužioca kp. br. .. od parcele tuženog kp. br. .. . Tužilac je dana 07.11.2015. godine započeo sa rušenjem i otvaranjem dela ogradnog zida sa južne strane svoje kp. br. .. koja se graniči sa nekategorisanim putem kp. br. .. kako bi postavio ulaznu kapiju i tako došao do svojih kp. br. .. i kp. br. .. . Tuženi je tim povodom uznemiravao tužioca tako što je istoga dana verbalnom pretnjom u vidu fizičkog obračuna pa i likvidacije zabranio tužiocu dalje izvođenje radova na rušenju – otvaranju dela ogradnog zida i postavljanju kapije sa južne strane kp. br. .. .

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, primenjujući odredbe članova 3. i 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, zaključujući da je tuženi neosnovano uznemirio tužioca u izvođenju radova na rušenju – otvaranju dela ogradnog zida i postavljanju kapije, znajući da je tužilac vlasnik i korisnik tog zida, a da tuženi nije korisnik ni vlasnik zemljišta koje se koristi kao javni put u svojini Republike Srbije, korisnika Opštine Bujanovac.

Drugostepeni sud je po održanoj raspravi, ukinuo prvostepenu presudu i presudio tako što je odbio tužbeni zahtev, primenjujući odredbe člana 37-43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, zaključujući da se uznemiravanje vlasnika stvari može izvršiti i verbalno, s tim što je potrebno da se dokaže da je pretnja postojala, da je pretnja bila ozbiljna, jer načelno svaka radnja fizička ili verbalna koja ima za posledicu ometanje vlasnika u ostvarivanju ovlašćenja državine, ovlašćenja korišćenja ili ovlašćenja raspolaganja stvari, istovremeno ima za posledicu uznemiravanje vlasnika ukoliko je ta pretnja ozbiljna, te da se na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću utvrditi da je tuženi zaista 11.11.2015. godine tužiocu neposredno ili radnicima koji su izvodili radove posredno, uputio takvu pretnju u vidu fizičkog obračuna, pa i likvidacije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano je revizijom tužioca ukazano da je drugostepeni sud nakon održane rasprave pogrešno zaključio da tuženi nije učinio ozbiljnu verbalnu pretnju radnicima tužioca koja bi iziskivala zaštitu prava svojine. Naime, odredbom člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da uznemiravanje prava svojine postoji uvek kada se na bilo koji način od strane trećeg lica ometa vlasnik u korišćenju svojih stvari. U konkretnom slučaju drugostepeni sud je na osnovu održane rasprave utvrdio da tužilac u toku postupka nije pružio dokaze za svoje navode da je zaista tužiocu neposredno ili radnicima koji su izvodili radove posredno, tuženi uputio takvu pretnju u vidu fizičkog obračuna pa i likvidacije, što bi iziskivalo zaštitu prava svojine, zbog čega je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, pri čemu je izostala ocena iskaza tuženog da tužiocu nije dozvolio otvaranje kapije na delu svog zida zbog toga što tužilac nikada nije imao na tom delu kapiju, da mu otvaranje te kapije smeta, i s tim u vezi da li nedozvoljavanje tuženog tužiocu da na svom zidu otvori kapiju, ukazuje na osnovanost tvrdnje tužioca da se radilo o ozbiljnoj pretnji u vidu fizičkog obračuna, pa i likvidacije, što bi predstavljalo uznemiravanje prava svojine u smislu odredbe člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Drugostepeni sud će u ponovnom postupku oceniti sve izvedene dokaze pa će, pošto pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje, pravilnom primenom odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa doneti novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić