Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, obavezan je tuženi da tužilji isplati naknadu za bespravno oduzetu nepokretnost označenu kao udeo od 160/11418 na kat.parc. .. zemljište uz zgradu i drugi objekat u ulici ..., u površini od 1.14.18ha, upisanu u LN .. KO Kragujevac 3, s tim što udeo tužilje za koji nije isplaćena naknada ima površinu od 0.01.60 ha, a koji je ušao u sastav označene parcele od dela nepokretnosti označenoj po starom premeru kao kat.parc. .. u određenim merama i granicama, koja nije formalno eksproprisana, već je planskim dokumentom predviđena za javnu namenu i radnjama tuženog praktično izuzeta iz tužiljine državine tako je privedena nameni i u prirodi se koristi kao zelena površina, trotoar, pešačka staza, delom je pod zasadom drveća, a delom se koristi i kao parking prostor i koju koristi neograničen broja lica, pa shodno odredbama Zakona o javnoj svojini predstavlja dobro u opštoj upotrebi u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi. Na taj način bez sprovedenog upravnog postupka eksproprijacije, tužilja je lišena prava svojine na nepokretnosti, zbog čega je tuženi u obavezi da joj isplati novčanu naknadu kao poseban vid zaštite prava na imovinu, shodno članu 1. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članu 58. Ustava Republike Srbije u visini tržišne vrednosti prema nalazu veštaka građevinske struke.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji radi novog tumačenja prava, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.07.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 3.514.971,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 30.042 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković