Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ... i tuženih VV i GG, oba iz ..., a čiji je zajednički punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženih VV i GG, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 544/18 od 26.09.2018. godine, u sednici održanoj 14.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih VV i GG, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 544/18 od 26.09.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 544/18 od 26.09.2018. godine u stavu drugom izreke, tako što se odbija žalba tužilje i potvrđuje rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10868/14 od 19.06.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tužilja AA, da tuženima VV i GG naknadi troškove revizijskog postupka od 12.000,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema prepisa ovog rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10868/14 od 19.06.2017. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi BB da tužilji plati 13.000 evra sa pripadajućom kamatom bliže određenom ovim stavom izreke, počev od 01.07.2009. godine do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obavežu tuženi VV i GG da joj solidarno plate 13.000 evra sa pripadajućom kamatom, bliže određenom ovim stavom izreke, počev od 01.07.2009. godine do isplate, a u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi BB da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 248.358,00 dinara sa zakonskom kamatom od 19.06.2017. godine do isplate, a stavom četvrtim izreke obavezana je tužilja da tuženima VV i GG naknadi troškove postupka od 246.602,00 dinara sa zakonskom kamatom od 19.06.2017. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 544/18 od 26.09.2018. godine, stavom prvim izreke žalba tužilje je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke, dok je stavom drugim izreke preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužilja da tuženima VV i GG naknadi troškove parničnog postupka od 24.750,00 dinara sa zakonskom kamatom od 19.06.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV i GG su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, s tim što su predložili da se o reviziji odluči u smislu člana 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih, kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja vezanog za odlučivanje o naknadi troškova postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, primenom člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi VV i GG obavežu da joj solidarno plate 13.000 evra sa pripadajućom kamatom, pa je tužilja obavezana da im naknadi troškove parničnog postupka od 246.602,00 dinara. Odluka o troškovima postupka doneta je primenom člana 153. i 154. ZPP, s obzirom da su ovi tuženi uspeli u sporu, a odnose se na troškove koje su imali za zastupanje od strane punomoćnika iz reda advokata i to: 24.750,00 dinara za sastav odgovora na tužbu, po 27.000,00 dinara za zastupanje na pet održanih ročišta, po 14.625,00 dinara za pristup na četiri neodržana ročišta, sve prema važećoj advokatskoj tarifi, kao i 28.152,00 dinara na ime takse za odgovor na tužbu.

Drugostepeni sud je preinačio odluku o troškovima postupka tako što je obavezao tužilju da ovim tuženim naknadi troškove parničnog postupka od 24.750,00 dinara, na ime sastava odgovora na žalbu, nalazeći da tuženi svoj zahtev za naknadu troškova postupka nisu opredelili u skladu sa odredbom člana 163. stav 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom tuženih VV i GG osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, Zakonom o parničnom postupku propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove (član 153. stav 1. ZPP), a prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci - sud će uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice (član 154. stav 1. ZPP). Tužilac će tuženom naknaditi parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari (član 156. ZPP). Odredbom člana 163. stav 2. ZPP određeno je da je stranka dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova čiju naknadu traži.

U konkretnom slučaju tuženi VV i GG su uspeli u ovoj parnici, s obzirom da je tužbeni zahtev u odnosu na njih odbijen. Na ročištu za glavnu raspravu na kojoj je rasprava zaključena postavili su zahtev za naknadu troškova postupka tako što su tražili troškove za sastav jednog podneska od 16.500,00 dinara, za zastupanje od strane advokata na održanim ročištima po 18.000,00 dinara, kao i za pristup na neodržana ročišta po 9.750,00 dinara, a sve uvećano za 50%, s obzirom da je isti advokat zastupao dva lica.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su troškovi postupka koje ovi tuženi potražuju, dovoljno opredeljeni u pogledu i vrste i visine troškova čiju naknadu traže, a koji su im prvostepenom odlukom pravilno odmereni i dosuđeni, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 416. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka i odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženi VV i GG su uspeli u postupku po reviziji, pa je tužilja obavezana da im naknadi i opredeljene troškove ovog postupka u visini od 12.000,00 dinara, na ime troškova za sastav revizije od strane advokata.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zorana Delibašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić