Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o kupoprodaji koji je overen kod Osnovnog suda u Nišu pod Ov II 527/11 od 02.03.2011. godine kupila od BB iz ..., VV iz ... i GG iz ... kao prodavaca stan u ... površine 50,95m² u ulici ... broj ... . Tim ugovorom prodavci su garantovali tužilji kao kupcu da su u potpunosti isplatili sve komunalne troškove koji terete stan, pa između ostalog i utrošenu struju. Tužilja je ušla u državinu stana 30.03.2011. godine, ali nije izvršila proveru da li je izmiren dug za utrošenu električnu energiju. Za taj stan je postojao neplaćen dug za utrošenu električnu energiju u iznosu od 1.977.104,38 dinara na osnovu prispelih obaveza do 17.10.2011. godine, pa je dana 16.11.2011. godine obustavljena isporuka električne energije u stanu. Kao kupac električne energije po evidenciji tuženog tada se vodio DD, pravni prethodnik prodavca stana a električno brojilo je nosilo broj ... . Osim toga na tom električnom brojilu utvrđeno je i neovlašćeno korišćenje električne energije u periodu od 31.01.2011. do 04.03.2011. godine zbog samovlasno zamenjenog brojila pa je tuženi izvršio obračun i neovlašćeno korišćenje električne energije na dan 10.03.2011. godine u iznosu od 15.830,99 dinara koji je iznos tužilja uplatila tuženom 07.08.2013. godine. Tužilja se obraćala tuženom da joj omogući korišćenje električne energije međutim tuženi je to odbijao zbog velikog duga koji tereti taj stan. Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3659/12 od 12.02.2013. godine obavezan je tuženi da sa tužiljom zaključi ugovor o prodaji električne energije i uvede je u svoju poslovnu evidenciju i dâ odgovarajući ED broj za njeno brojilo, a istom odlukom odbačena je tužba tužilje u delu kojim je ista tražila da tuženi izvrši priključenje struje. Tuženi je 26.12.2014. godine doneo rešenje o odobrenju za priključenje i istog dana sa tužiljom zaključio ugovor o izvođenju tipskog priključka na distributivni elektroenergetski sistem i navedeni stan tužilje priključio na elektrodistributivnu mrežu 23.01.2015. godine.

Tužilja u ovoj parnici od tuženog potražuje naknadu štete u vidu izmakle dobiti zbog toga što u određenom periodu stan nije mogla da koristi na adekvatan način – izdaje u zakup trećim licima usled činjenice da je u stanu bila isključena električna energija. Prvostepeni sud je takav tužbeni zahtev usvojio, nakon obavljenog veštačenja, našavši da je tuženi svojom krivicom zbog toga što nije u skladu sa važećim propisima sa tužiljom zaključio ugovor o korišćenju električne energije i predmetni stan snabdeo električnom energijom i na taj način omogućio njegovo redovno korišćenje, prouzrokovao štetu u utvrđenom iznosu, pa s obzirom da potraživanje nije zastarelo, obavezao tuženog da tu štetu nadoknadi.

Međutim, drugostepeni sud smatra da ne postoji osnov za tužiljino potraživanje u konkretnom slučaju, odnosno da na strani tuženog nema krivice za eventualnu pričinjenu štetu s obzirom da je prema odredbi člana 452. stav 1. ZOO propisano da lice na koje pređe na osnovu ugovora neka imovinska celina fizičkog ili pravnog lica ili jedan deo te celine odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu odnosno na njen deo pored dotadašnjeg imaoca i solidarno s njim ali samo do vrednosti njene aktive. S obzirom da je tužilja kupila navedeni stan od prethodnih vlasnika, to je po mišljenju drugostepenog suda na nju prešla obaveza plaćanja dugova koji su postojali za utrošenu električnu energiju, pa je zbog svega toga tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Ovakav zaključak drugostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan jer je zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Nije sporno da je odredbom člana 452. stav 1. ZOO regulisano pitanje pristupanja dugu u slučaju primanja neke imovinske celine, a kako je to citirao drugostepeni sud. Međutim, u ovom slučaju se ne radi o sporu na koji se može primeniti navedena odredba jer tuženi kao isporučilac električne energije nije podneo tužbu protiv tužilje za dug za neplaćenu električnu energiju, u kom slučaju bi se eventualno mogla primeniti navedena zakonska odredba, već se radi o sasvim drugom sporu u kome tužilja od tuženog potražuje naknadu štete zbog toga što je tuženi odbio da sa tužiljom zaključi ugovor o isporuci električne energije iako je, po mišljenju tužilje po važećim propisima bio dužan da to uradi (Zakon o energetici i Uredba o uslovima isporuke električne energije). U prilog stavu da je postojala pomenuta obaveza na strani tuženog, tužilja se poziva i na pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Nišu P 3659/12 od 12.02.2013. godine kao i na više rešenja Agencije za energetiku kojim je poništavan zaključak Privrednog društva za distribuciju električne energije „Jugoistok“ DOO Niš, Ogranak „Elektrodistribucija“ Niš u vezi spornog odnosa stranaka.

S obzirom da je drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava nepravilno izveo zaključak o pravnoj prirodi poslovnog odnosa između stranaka u konkretnom slučaju, to je izostala ocena uslova i osnova odgovornosti tuženog za pričinjenu štetu zbog čega je drugostepena odluka morala biti ukinuta na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu navedene primedbe iznete u ovom rešenju, pa će ponovo odlučiti o izjavljenoj žalbi u skladu sa zakonom.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić