U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Željko Ivetić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Nikolić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2392/15 od 12.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 21.09.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2392/15 od 12.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu P 53/15 od 08.10.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznose bliže navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa bliže navedenog u izreci, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 805.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2392/15 od 12.01.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu P 53/15 od 08.10.2015. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US i 55/14 – u daljem tekstu : ZPP) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijskim navodima ne ukazuje se na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koje mogu biti predmet ocene revizijskog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju,parnične stranke su dana 03.11.2004. godine zaključile ugovor o pozajmici, kojim ugovorom se davalac pozajmice, ovde tužilac, obavezao da će uplatiti na žiro-račun primaoca pozajmice, ovde tuženog, iznos od 596.691,42 dinara, sa rokom vraćanja od jedne godine, bez obračunavanja i naplate kamate. Tužilac je kao fizičko lice na osnovu ugovora zaključenog sa tuženim preduzećem istom pozajmljivao određene novčane iznose radi ostvarivanja likvidnosti, tako što je lično uplaćivao pozajmice preko banke i na račun tuženog. Pozajmice čiji su iznosi utvrđeni veštačenjem i evidentirani kroz izvode banaka putem šifre 181. kratkoročna pozajmica za likvidnost knjigovodstvenoj evidenciji tuženog knjižene su na odgovarajućim analitičkim računima 4292, 4293 i 4294. Prema nalazu veštaka tužilac je u periodu od 01.07.2004. godine do 14.08.2009. godine na ime pozajmice tuženom lično uplatio ukupan iznos od 6.866.778,10 dinara. Tužilac je lice ovlašćeno za zastupanje društva sa ograničenom odgovornošću BB iz ... od 25.03.2004. godine, kao i lice ovlašćeno da posluje po računu tuženog koji se vodi kod Nacionalne banke ... - Filijala ... od 15.04.2004. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi postupili kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca te pravilnom primenom materijalnog prava odlučili kao u izreci, zbog čega se neosnovano revizijom tužioca ukazuje da je u postupku pred nižestepenim sudovima pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Naime, članom 111. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se u konkretnom slučaju primenjuje obzirom da je navedeni ugovor o pozajmici zaključen u vreme važenja navedenog zakona, propisano je da članovi društva sa ograničenom odgovornošću mogu doneti odluku o ulaganju dodatnih uloga ako je to određeno osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva. Dodatni ulozi članova društva sa ograničenom odgovornošću srazmerni su udelima, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drugačije određeno. Ako član društva sa ograničenom odgovornošću ne unese dodatni ulog u skladu sa stavom 2. ovog člana, ostali članovi obavezni su da uplate taj deo srazmerno svojim udelima, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drugačije određeno. Osnivačkim aktom društva sa ograničenom odgovornošću može da se odredi i da je član društva koji ne izvrši obaveze iz stava 1. i 2. ovog člana odgovoran ostalim članovima i društvu za prouzrokovanu štetu.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, iz koje proizlazi da samo članovi društva sa ograničenom odgovornošću unose dodatne uloge u društvo, da navedeni Zakon o privrednim društvima ne poznaje institut zajma društvu, a da je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da je tužilac kao fizičko lice uplaćivao lične pozajmice tuženom kao pravnom licu, a ne kao pozajmice osnivača, to se u konkretnom slučaju navedene uplate smatraju zajmom na koji se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Ovo tim pre što je odredbom člana 590. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 99/11) ukinut institut dodatnih uloga i dopunskih uplata, te istim propisano da ako osnivačkim aktom društva nije drugačije određeno, dodatni ulozi u postojećim društvima ugovoreni ili uplaćeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraju se zajmom i na te uloge će se primenjivati odredbe tog zakona koje uređuju zajam društvu.

Kako je Zakon o privrednim društvima važeći u vreme zaključenja ugovora o zajmu poznavao samo institut dodatnih uloga i dopunskih uplata u društvu sa ograničenom odgovornošću, kao i ulaganje u osnovni kapital društva samo od strane članova društva, odnosno osnivača, to pravilno nižestepeni sudovi navedene uplate tretiraju kao zajam na koji se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima u smislu člana 557. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega se neosnovano revizijom tuženog ukazuje da je u postupku pred nižestepenim sudovima pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud odbio reviziju kao neosnovanu i primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić