Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi BB i VV su podneli odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova sastava istog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. učinjenih pred drugostepenim sudom, na koje se neosnovano ukazuje u reviziji. Suprotno tvrdnji revidenta, drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa u drugostepenom postupku nije učinjena ni bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji tužioca ukazuje navodima da su razlozi o bitnim činjenicama nejasni i protivurečni, ne može biti revizijski razlog prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tokom 1997. godine nameravao da proda svoju nepokretnu imovinu upisanu tada u ZKUL broj .. KO ..., odnosno sada u listu nepokretnosti broj .. KO ... i to kat. parcele broj .., br. .. i br. .. sve KO ..., zajedno sa objektima izgrađenim na tim parcelama. Tužilac je stupio u kontakt (preko GG i DD) sa tuženim BB i njegovim ocem sada pokojnim ĐĐ, radi kupoprodaje navedene imovine na kojoj je bilo konstiuisano više hipoteka po ranijim zajmovima tužioca sa drugim licima (EE, ŽŽ, ZZ, II). Dogovoreno je da sada pokojni ĐĐ isplati poverioce tužioca kako bi se brisale hipoteke, a nakon tih isplata, da preostali iznos kupoprodajne cene isplati tužiocu. Kupoprodajna cena je dogovorena u iznosu od oko 300.000 DEM, te da sada pok. ĐĐ i ovde tuženi BB odmah uđu u posed tih nepokretnosti pre isplate kupoprodajne cene. Nakon isplate svih poverioca tužioca i nakon ulaska u posed, sada pok. ĐĐ je tužiocu isplatio preostali iznos cene do iznosa od oko 300.000 DEM i kamatu zbog kašnjenja u isplati cene. Zatim je zaključen ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen pred Opštinskim sudom u Lazarevcu Ov. broj 583/98 od 02.03.1998. godine između tužioca kao prodavca i ovde tuženog BB i njegovog oca sada pok. ĐĐ kao kupca. Predmet kupoprodaje je katastarska parcela .. u površini od 0.58,55 ha kao i kuća na toj parceli, kat.parcela .. u površini od 0.25,00 ha sa stambeno poslovnim objektom i ekonomskim objektom na toj parceli i kat.parcela br. .. u površini od 0.30,00 ha, sve upisne u ZKUL .. KO ..., za kupoprodajnu cenu u iznosu od 600.000,00 dinara. Članom 5. je ugovoreno da se danom potpisivanja ugovora kupci mogu uknjižiti bez učešća prodavca. Priznanicom overenom pred Opštinskim sudom u Lazarevcu Ov. broj 452/98 od 11.02.1998. godine izdavalac ovde tužilac je potvrdio da je na ime pozajmice od ĐĐ i BB primio iznos od 200.000 DEM sa obavezom da navedeni iznos vrati najkasnije do 12.01.1998. godine u valuti u kojoj je i primio. Hipotekarnom izjavom tužioca koja je overena pred Opštinskim sudom u Lazarevcu Ov. broj 453/98 od 11.02.1998. godine, isti je dao saglasnost da se uspostavi hipoteka u zemljišnim knjigama na njegovoj nepokretnosti i to kat. parceli br. .. KO ..., stambeno-poslovnom objektu i ekonomskom objektu na istoj, sve upisano u ZKUL .. O ... a po osnovu ugovora o zajmu od 12.10.1997. godine i priznanice o prijemu novca od 10.10.1997. godine na iznos od 200.000 DEM u korist poverioca ĐĐ i BB iz ... . Pred Opštinskim sudom u Lazarevcu dana, 02.03.1998. godine overena je hipotekarna izjava tužioca Ov. broj 585/98, kojom daje saglasnost da se na njegovoj nepokretnosti kat. pardeli broj .. sa kućom, upisana u ZKUL .. O ..., može uspostaviti založno pravo u korist ĐĐ na iznos od 220.000,00 dinara po ugovoru o zajmu od 11.11.1997. godine, koja će služiti kao obezbeđenje tog duga sa kamatom sve dok poverilac svojim zahtevom ne zatraži brisanje ove hipoteke, s tim da se založno pravo ima upisati u teretnom listu kao hipoteka prvog reda. Istog dana pred Opštinskim sudom u Lazarevcu Ov. broj 586/98 overena je i izjava sada pok. ĐĐ i ovde tuženog BB kao hipotekarnih poverilaca, kojom se saglašavaju da se može izbrisati hipoteka ustanovljena u njihovu korist na nepokretnosti-kat. parceli broj .. KO ... sa svim objektima na istoj. Nakon ulaska u posed, a pre uknjižbe sada pok. ĐĐ i tuženog BB na tim nepokretnostima, tužilac je dao hipotekarnu izjavu na toj imovini u korist JJ na iznos od 300.000 nemačkih maraka.

Na osnovu ugovora o kupoprodaji od 02.03.1998. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž 3189/2003 od 30.04.2003. godine sada pok. ĐĐ i tuženi BB su uknjiženi kao vlasnici na predmetnim nepokretnostima upisanim u list nepokretnosti .. sa idealnim udelima od po ½. Nakon ulaska u posed kupljenih nepokretnosti sada pok. ĐĐ je počeo sa dogradnjom i uvećao postojeće objekte. Rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu O br. 566/14 od 20.11.2014. godine za naslednike iza smrti pok. ĐĐ oglašeni sud ovde tuženi sin BB i ćerka VV. Pravni prethodnik tuženog - JP „Elektroprivreda Srbije“ je nadležnom organu 2012. godine podneo predlog za eksproprijaciju imovine u suvlasništvu sada pok. ĐĐ i tuženog BB koja je bila predmet spornog ugovora o kupoprodaji (i drugih parcela) i doneto je rešenje o eksproprijaciji 14.08.2014. godine (pravnosnažno 30.03.2015. godine), kojim su eksproprisane te nepokretnosti. Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu P1 30/15 od 15.01.2016. godine određena je naknada za navedene nepokretnosti. Tuženi „Elektroprivreda Srbije“ Beograd je tuženima BB i VV na ime eksproprisanih nepokretnosti isplatio ukupan iznos od 142.174.386,91 dinara.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 454. stav 1, u vezi sa članovima 66. i 141. Zakona o obligacionom odnosima i pravila o teretu dokazivanja, zaključili da je predmetni sudski overen ugovor o kupoprodaji zaključen između tužioca kao prodavca i sada pokojnog ĐĐ i ovde tuženog BB kao kupca dana 02.03.1998. godine punovažan pravni posao nastao kao rezultat pravih saglasnih izjava volja ugovornih strana. Tužilac je imao nameru (motiv) da proda svoje nepokretnosti koje se nalaze u Srbiji radi sticanja novčanih sredstava i rešavanja njegove finansijske situacije. Kako je na tim nepokretnostima (koje su predmet ugovora o kupoprodaji) konstituisana hipoteka po ranijim zajmovima tužioca sa drugim licima, kupci su pre zaključenja spornog ugovora u skladu sa postignutim dogovorom isplatili poverioce tužioca kako bi se brisale uspostaljene hipoteke, ušli u posed tih nepokretnosti i nakon toga isplatili preostali iznos ugovorene kupoprodajne cene u cilju sticanja prava svojine na tim nepkretnostima. Imajući u vidu motiv i cilj ugovornih strana da zaključe sporni ugovor o kupoprodaji, pri tom ceneći i priznanicu koju je sačinio tužilac overenu pred Opštinskim sudom u Lazarevcu od 11.02.1998. godine kojom potvrđuje da je na ime zajma primio iznos od 200.000 nemačkih marka i dve hipotekarne izjave tužioca, ocenili su da iznos novaca koje koji je dat tužiocu predstavlja vid obezbeđenja dela kupoprodajne cene pre zaključenja ugovora, zbog čega navedeni ugovor o kupoprodaji nije simulovan pravni posao, odnosno pravni posao koji prikriva ugovor o zajmu zaključen između istih ugovornih strana, niti je isti ugovor fiducijarni pravni posao koji je služio obezbeđenju ispunjenja obaveze tužioca iz ugovora o zajmu koji je navodno zaključio sa kupcima iz spornog ugovora o kupoprodaji, jer tužilac nije dokazao da je ugovor o kupoprodaji zaključen zbog nemogućnosti tužioca da vrati zajam. Tužilac nije isticao niti dokazao da je ugovor o kupoprodaji zaključio pod dejstvom prinude, prevare ili zablude, odnosno da je isti zaključio mimo svoje slobodno izražene volje, niti da je u trenutku zaključenja ugovora bio u stanju nužde, posebno imajući u vidu činjenicu da je bio vlasnik većeg broja nepokretnosti. Sporni ugovor ima sve elemente ugovora o kupoprodaji, ispunjavao je zakonom propisanu formu s obzirom da je zaključen u pisanoj formi, a potpisi ugovarača overeni kod suda, te je proizveo pravno dejstvo s obzirom da su se tuženi i njegov otac sada pokojni ĐĐ na osnovu tog ugovora o kupoprodaji upisali kao vlasnici nepokretnosti koje su bile predmet kupoprodaje. Pri tom je od zaključenja ugovora o kupoprodaji do pokretanja postupka u kome se osporava njegova pravna valjanost proteklo više od 18 godina. Kako predmetni ugovor o kupoprodaji nije ništav pravni posao, to tužilac neosnovano potražuje isplatu iznosa koji je na ime eksproprijacije trećetuženi isplatio prvotuženom i drugotuženoj, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenom pravila o teretu dokazivanja propisanom u odredbama člana 228. – 231. ZPP-a zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, jer nije dokazao zelenašku prirodu predmetnog ugovora, u smislu odredbe člana 141, vezi sa članom 66. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), kao osnov za primenu odredbe člana 103. stav 1. istog zakona.

Odredbom člana 103. stav 1. ZOO propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo, dok je odredbom člana 105. stav 1 istog zakona propisano da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.

Prema članu 141. stav 1. ZOO ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti. Odredbom člana 66. stav 1. i 2. navedenog zakona, propisano je da prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama, ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

Tužilac je zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji zasnovao na tvrdnjama da je to zelenaški ugovor koji je zaključen korišćenjem stanja nužde i teških materijalnih prilika na strani zajmoprimca i da je zaključenje istog u stvari ispunjenje obaveze nastale po osnovu sporazuma o fiducijarnom prenosu prava svojine na nepokretnostima tužioca, do kojeg je došlo s obzirom da tužilac kao zajmoprimac nije bio u mogućnosti da vrati pozamljeni iznos novca zajmodavcima sada pokojnom ĐĐ i tuženom BB.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji koji su tužilac, tuženi BB i njegov sada pokojni otac zaključili 02.03.1998. godine, nema elemente prividnog ugovora u smislu člana 66. ZOO, kao ni elemente zelenaškog ugovora u smislu člana 141. stav 1. istog zakona. U konkretnom slučaju, ovaj ugovor tužilac je zaključio u nameri (koja je prethodno postojala i u kontaktima sa drugim licima) da proda svoje nepokretnosti u Srbiji (imajući u vidu da je poslove građevinskog preduzimača obavljao u ... gde i živi), a radi sticanja novčanih sredstava za rešavanje njegove finasijske situacije. Kako je na nepokretnostima koje su predmet ugovora bila konstituisana hipoteka (na osnovu više ugovora o zajmu koje je tužilac zaključio sa trećim licima), sa čime su sada pok. ĐĐ i tuženi BB bili upoznati, isti su se sa prodavcem ovde tužiocem dogovorili da se kupoprodajna cena isplati tako što će biti vraćeni dugovi poveriocima tužioca i isplaćena razlika do ukupno ugovorene kupoprodajne cene od 300.000 nemačkih maraka, što su i učinili ispunjenjem preuzete obaveze isplatom tužiočevih poverilaca. Ovakav sporazum nije u suprotnosti sa načelom autonomije volje koje je propisano članom 10. ZOO, kao i načelom jednake vrednosti davanja iz člana 15. istog zakona.

Osim toga, imajući u vidu da je hipotekarnim izjavama overenim pred Osnovnim sudom u Lazarevcu od 11.02.1998. godine i od 02.03.1998. godine tužilac izjavio da se može staviti založno pravo na predmetnim nepokretnostima-hipoteka u korist sada pok. ĐĐ i tuženog BB po ugovoru o zajmu od 12.10.1997. godine i 11.11.1997. godine koja će služiti kao obezbeđenje tog duga sa kamatom, sada pok. ĐĐ i tuženi BB su imali mogućnost da namire celokupno potraživanje aktiviranjem uspostavljene hipoteke na nepokretnostima tužioca, što nisu učinili, već su se kao hipotekarni poverioci overenom izjavom od 02.03.1998. godine saglasili da se može izbrisati hipoteka ustanovljena u njihovu korist i istog dana sporazumno je realizovan prethodni dogovor zaključenjem i overom spornog ugovora o kupoprodaji.

Sledom iznetog, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da prava volja ugovornih strana nije bila da zaključe ugovor o zajmu, već isključivo prenos prava svojine na nepokretnostima za ugovorenu cenu na osnovu ugovora o kupoprodaji i da okolnost da su sada pok. ĐĐ i tuženi BB izvršili isplatu duga koji je tužilac imao prema trećim licima, kao i novac koji je pravni prethodnik tuženih predao tužiocu, predstavlja unapred isplaćenu ugovorenu kupoprodajnu cenu. Zbog toga su neosnovani navodi revizije da je predmetni sudski overen ugovor o kupoprodaji prividan ugovor koji u smislu člana 66. ZOO prikriva drugi ugovor.

Dakle, zaključenje predmetnog ugovora je bio izbor tužioca koji nije dokazao da je njegova saglasnost za zaključenje predmetnog pravnog posla posledica subjektivnih okolnosti i to stanja nužde, teškog materijalnog stanja, njegovog nedovoljnog iskustva, lakomislenosti ili zavisnosti, imajući u vidu da je već imao nameru da proda predmetne nepokretnosti i pre nego što je stupio u kontakt sa kupcima iz spornog ugovora, da je bio upoznat sa svim okolnostima u vezi sa zaključenjem tog ugovora, niti je dokazano postojanje očigledne nesrazmere u međusobnim davanjima, koje su u odredbi člana 141. stav 1. ZOO propisani kao uslovi za postojanje zelenaškog ugovora.

Kako je ugovor o kupoprodaji od 02.03.1998. godine punovažan pravni posao, s obzirom na to da ima sve elemente iz članova 454. stav 1. i 455. ZOO, da odgovara stvarnoj volji ugovornih strana u smislu člana 26. ZOO i da je ovaj ugovor sudski overen, to ne postoje razlozi apsolutne ništavosti ugovora propisani članom 103. stav 1. u vezi člana 66, 52. i 141. ZOO za utvrđenje njegove ništavosti, niti osnov za isplatu traženog novčanog potraživanja. Iz iznetih razloga, neosnovani su revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Preostale navode u reviziji, kojima se suštinski osporava pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i stavljaju primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, Vrhovni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti, u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženih BB i VV za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković