Rev 14284/2023 3.19.1.25.1.4; 3.1.1.14

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14284/2023
14.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u vanparničnom postupku po predlogu predlagača AA i BB, obojice iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Filip Domazet, advokat u ..., protiv protivnika predlagača JP „Putevi Srbije“ Beograd, radi određivanja naknade za izvršenu eksproprijaciju, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 621/21 od 21.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 14.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 621/21 od 21.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 621/21 od 21.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu R1 62/20 od 30.06.2020. godine, u prvom stavu izreke određena je naknada za eksproprisane nepokretnosti i to kp. br. .. površine 1434 m2 i kp. br. .., površine 1305 m2, obe u KO ..., ranije vlasništvo po posedovnom listu predlagača AA, i kp. br. .. površine 202 m2, KO ..., ranije vlasništvo po posedovnom listu predlagača BB iz ..., u iznosu od 2.755,00 dinara/m2, što za kp. br. .. iznosi ukupno 3.950.670,00 dinara, za kp. br. .. iznosi ukupno 3.595.275,00 dinara, a za kp. br. .. iznosi ukupno 556.510,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača, da predlagaču AA, na ime naknade za eksproprisano zemljište i to kp. br. .. i kp. br. .., obe u KO ..., isplati ukupno iznos od 7.545.275,00 dinara, a predlagaču BB na ime naknade za eksproprisano zemljište kp br. .. u KO ..., isplati iznos od 556.510,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.06.2020. godine do konačne isplate, dok je predlog predlagača u delu u kojem su tražili zakonsku zateznu kamatu na iznos naknade počev od 14.08.2015. godine pa do 30.06.2020. godine odbijen kao neosnovan. U stavu trećem, četvrtom i petom izreke određena je naknada za pripatke na katastarskim parcelama bliže opisane u ovim stavovima izreke, u određenim iznosima sa zateznom kamatom od 30.06.2020. godine do isplate, dok je zahtev za isplatu zatezne kamate pre ovog datuma odbijen. U stavu šestom izreke određena je naknada za rodno voće na katastarskim parcelama, u određenom iznosu sa zateznom kamatom od 30.06.2020. godine do isplate, dok je zahtev za isplatu zatezne kamate pre ovog datuma odbijen. U stavu sedmom izreke odbijen je predlog predlagača da protivnik predlagača na ime troškova preseljenja isplati predlagačima iznos od 200.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 14.08.2015. godine do isplate. U stavu osmom izreke obavezan je protivnik predlagača da predlagačima na ime troškova postupka isplati iznos od 808.697,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž 621/21 od 21.02.2023. godine, odbijene su žalbe predlagača kao neosnovane i potvrđeno je prvostepeno rešenje u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i osmom izreke. Odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepenog rešenja u delu kojim je pravnosnažno odbijen predlog za dosuđenje zatezne kamate na utvrđene iznose naknade za eksproprisane nepokretnosti, predlagači su izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Drugostepenim rešenjem, u pobijanom delu, pravnosnažno je odbijen predlog predlagača za dosuđenje zatezne kamate počev od dana kada je korisnik eksproprijacije uveden u posed 14.08.2015. godine, pa do dana presuđenja 30.06.2020. godine, od kog dana je predlagačima dosuđena zatezna kamata na utvrđene naknade za eksproprisane nepokretnosti.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj. O zahtevu predlagača za isplatu zakonske zatezne kamate odlučeno je primenom odredbe člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa je zatezna kamata dosuđena počev od dana donošenja prvostepene odluke kao dana kada je utvrđena visina naknade, koja primena materijalnog prava ne odstupa od pravnih stavova Vrhovnog suda izraženih u odlukama sa istovrsnim predlogom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP i članom 30. stav 2. ZVP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

U konkretnom slučaju revizija predlagača izjavljena je protiv drugostepene odluke u delu kojim je odlučeno o kamati na glavno potraživanje. U konkretnom slučaju, odluka o zateznoj kamati je odluka o sporednom potraživanju i shodno članu 28. stav 2. ZPP ne uzima se u obzir prilikom određivanja vrednosti predmeta spora merodavne za dozoljenost revizije, pa u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom na to da je izjavljena protiv odluke o kamati kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPPa, u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković