U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP odredbom člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP nije predviđena kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Osnovnim sudom u Bujanovcu je protiv tužioca vođen krivični postupak zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio dva krivična dela prevare u produženom trajanju iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. i članom 61. KZRS. Rešenjem sudije za prethodni postupak donetim 12.03.2014. godine tužiocu je pritvor određen iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP i isti se ima uračunati počev od 11.03.2014. godine, kada je lišen slobode. Po istom osnovu tužiocu je pritvor produžen do 08.07.2014. godine, kada je pušten na slobodu i kada mu je dozvoljeno da uplati jemstvo. Osnov za određivanje i produžavanje pritvora bilo je postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da se osumnjičeni krije i da postoji opasnost od bekstva, s obzirom da je u periodu od oktobra 2013. godine od strane policijskih službenika više puta tražen radi uručenja poziva za saslušanje u svojstvu građana. Kako na adresi prijavljenog prebivališta nije nađen 05.12.2013. godine, za tužiocem je raspisana poternica. Dodatni razlog za određivanje pritvora bila je mogućnost uticaja na svedoke. Pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Bujanovcu K 295/14 od 01.06.2016. godine tužilac je oslobođen optužbe da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret. Boravak u pritvoru tužilac je teško podneo, zdravstveno stanje mu je bilo ugroženo, a nakon izlaska iz pritvora reakcija okoline bila je negativna.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete po osnovu člana 584. stav 1. tačka 1. ZKP s obzirom da je pritvor prema njemu određen i produžavan iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP, koje okolnosti je prouzrokovao svojim nedozvoljenim postupcima, te je primenom člana 584. stav 2. ZPP tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Revizijom tužioca neosnovano se dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Članom 584. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka ili je pravosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili optužba odbijena ili je postupak pravosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom.

Sloboda i prava ličnosti predstavljaju grupu prava garantovanih Ustavom Republike Srbije, koja se shodno članu 18. stav 1. Ustava neposredno primenjuju i čija je sudska zaštita predviđena članom 22. stav 1. Ustava.

Pravo na naknadu štete u vidu novčanog obeštećenja za duševne bolove pretrpljene usled neosnovanog lišenja slobode regulisano je članom 200. stav 2. ZOO. Međutim, mogućnost pritvorenog lica koje je shodno citiranom članu 584. stav 1. ZKP neosnovano lišeno slobode da u sudskom postupku ostvari pravo na naknadu nematerijalne štete uslovljeno je odredbom člana 584. stav 2. ZKP, kojom je propisano da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupanjem prouzrokovalo lišenje slobode.

U konkretnom slučaju, više pokušaja policijskih službenika da u periodu od oktobra 2013. godine do dana 11.03.2014. godine, kada je lišen slobode, tužiocu uruče poziv za saslušanje u svojstvu građana, ostalo je bez rezultata, jer se tužilac nije nalazio na adresi svog prebivališta, prijavljenog shodno članu 4. stav 1. Zakona o prebivalištu i boravištu („Službeni glasnik RS“ broj 87/11). Iz navedenih razloga shodno članu 211. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog opasnosti od bekstva osumnjičenog, tužiocu je određen pritvor koji je po njegovom lišenju slobode dana 11.03.2014. godine produžavan po tom osnovu, kao i zbog postojanja okolnosti da bi uticajem na svedoke mogao ometati istragu. Kod navedenog činjeničnog stanja, u radnjama organa tužene nije bio nepravilnog i nazakonitog rada, jer je pritvor, kao mera obezbeđenja prisustva osumnjičenog, odnosno optuženog lica tokom krivičnog postupka, predviđen članom 30. stav 1. Ustava Republike Srbije, a restriktivnost njegovog trajanja regulisana je članom 31. stav 1. Ustava i zavisi od razloga njegovog određivanja. U konrektnom slučaju tužiocu je pritvor ukinut čim su prestali razlozi za njeogovo određivanje, prouzrokovano radnjama samog tužioca, saglasno čemu su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava.

Sa navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić