.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14294/2022
14.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Mirosavljević, predsednika veća, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog „ Phillip Morris Operations “ AD Niš, čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2484/22 od 19.04.2022. godine, u sednici održanoj 14.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2484/22 od 19.04.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2484/22 od 19.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 6581/19 od 03.12.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog razlike između isplaćene premije i premije na koju tužilja ima pravo prema Uredbi o premiji za duvan u listu za 2004. godinu isplati 5.719,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.01.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka plati 134.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 2484/22 od 19.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužilji plati troškove parničnog postupka od 160.600,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji plati troškove drugostepenog parničnog postupka od 21.600,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za priznavanje troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužilje za naknadu materijalne štete na ime razlike između isplaćene premije i premije na koju tužilja ima pravo, zbog umanjenog prinosa duvana od ugovorenog za 2004. godinu. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 404. stav 1. ZPP, jer su obrazloženja nižestepenih presuda o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu sa postojećom sudskom praksom i vladajućim pravnim shvatanjem u tumačenju i primeni materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima. Sporno pravno pitanje na koje ukazuje revident – pitanje dospelosti obaveze naknade materijalne štete i trenutka od kada oštećeni ima pravo na kamatu, razrešeno nižestepenim presudama, nije od opšteg interesa, jer je vezano za činjenično stanje konkretnog slučaja, dok tumačenje pojedinih zakonskih odredaba nije razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. Pri tom, troškovi postupka ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje izuzetne revizije, jer su regulisani procesnim zakonom, predstavljaju sporedno potraživanje i različiti su za svaki slučaj posebno. Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 25.11.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 5.719,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dragana Mirosavljević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
