Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) u vezi člana 208. Porodičnog zakona i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovano se navodima revizije ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. ZPP, a što je bilo od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude

Prema odredbama Zakona o parničnom postupku (koje se primenjuju i u postupku u vezi sa porodičnim odnosima na osnovu člana 202. Porodičnog zakona), drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom, a ako se iz žalbe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud će da zaključi da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. Drugostepeni sud ispituje presudu i u delu kome se žalbom ne pobija ako je to propisano posebnim zakonom (član 386. stav 1. i 2.). Blagovremeno izjavljena žalba sprečava da presuda postane pravnosnažna u delu koji se pobija žalbom (član 367. stav 2.). Sadržina žalbe propisana je odredbama članova 370. do 372. ZPP, pa tako žalba, pored ostalog mora da sadrži izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu.

U konkretnom slučaju, prvostepenom presudom tuženi je obavezan da tužilji na ime svog doprinosa za izdržavanje plaća mesečno iznos od po 15.000,00 dinara, dok je tužbeni zahtev odbijen preko tog iznosa do traženog od 20.000,00 dinara mesečno. Protiv prvostepene presude tuženi je izjavio žalbu pobijajući je u usvajajućem delu tužbenog zahteva, preko dosuđenog iznosa od 10.000,00 dinara mesečno na ime izdržavanja tužilje kao punoletnog deteta. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u celini i odbio tužbeni zahtev za izdržavanje tužilje kao punoletnog deteta u traženom iznosu od 20.000,00 dinara mesečno, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Imajući u vidu da žalbom tuženog prvostepena presuda nije pobijana u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev za izdržavanje tužilje kao punoletnog deteta u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno, osnovano se u reviziji tužilje ukazuje da je drugostepeni sud ispitujući pobijanu presudu prekoračio granice ovlašćenja iz člana 386. ZPP kada je odlučio na izložen način. Po članu 281. Porodičnog zakona sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje. Međutim, smisao navedenog odstupanja od načela dispozicije je posledica prirode prava koje se u ovim postupcima štiti, kao i nastojanje zakonodavca da obezbedi zaštitu prava i interesa onih lica koja uživaju posebnu zaštitu, pa se u postupku za izdržavanje štite interesi dece, te sud nije vezan i ograničen zahtevom stranke već ima ovlašćenje da detetu, poveriocu izdržavanja dosudi i veći iznos izdržavanja nego što je to traženo tužbenim zahtevom. Navedena odredba posebnog zakona ne daje ovlašćenje drugostepenom sudu da u konkretnom slučaju ispituje prvostepenu presudu i u delu u kome se žalbom ne pobija, pa je postupanjem na izložen način drugostepeni sud učinio navedenu bitnu povredu postupka, koja je propisana kao revizijski razlog u članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP, zbog čega je pobijana presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Drugostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti nedostatke na koje je ukazano ovim rešenjem i odlučiti o žalbi tuženog ispitujući prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom.

Na osnovu člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić