Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Brankica Majkić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5523/21 od 01.02.2024. godine, u sednici održanoj 16.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5523/21 od 01.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5523/21 od 01.02.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 913/20 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, ispravljene pravnosnažnim rešenjem istog suda Gž 5523/21 od 01.02.2024. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode isplati 3.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu pored iznosa dosuđenog stavom prvim izreke na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode sa kamatom isplati iznos od još 7.925.000,00 dinara sa kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da mu na ime manje isplaćene zarade u periodu neosnovanog lišenja slobode isplati za period od septembra 2011. godine do novembra 2012. godine pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na iznose manje isplaćene zarade koji su mu dosuđeni stavom drugim izreke uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala Novi Sad, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Filijala Novi Sad i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje Filijala Novi Sad. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 272.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5523/21 od 01.02.2024. godine, odbijene su, kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda, ispravljena rešenjem istog suda u delu stava prvog izreke kojim je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 2.300.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 15.04.2021. godine do konačne isplate, kao i u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda ispravljena rešenjem istog suda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu preko dosuđenog iznosa od 2.300.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od još 700.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.04.2021. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu petom izreke prvostepene presude, ispravljene rešenjem istog suda tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 265.930,98 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne i nematerijalne štete usled neosnovanog lišenja slobode. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava. Nižestepeni sudovi su primenili relevantne norme Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o obligacionim odnosima kojima je regulisano prouzrokovanje štete kao izvor obligacije, kod odlučivanja o tužbenom zahtevu za naknadu štete koju je tužilac pretrpeo. Revizija osporava materijalnopravne zaključke nižestepenih sudova koji su od uticaja na visinu dosuđene naknade nematerijalne štete, a koja zavisi od konkretnog slučaja i utvrđenih činjenica. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ni u pogledu pasivne legitimacije tužene u odnosu na naknadu materijalne štete, jer su odluke nižestepenih sudova u skladu sa izraženim pravnim stanovištem u odlukama Vrhovnog kasacinog suda (Rev 5829/2021 od 07.04.2022. godine). Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 01.06.2020. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 3.208.097,80 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković