Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 446/16 od 26.10.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, dok je stavom drugim izreke, ukinuta prvostepena odluka u stavu šestom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, a ostalim navodima revizije se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tuženi je sin tužilje iz prvog braka, rođen ... godine. Nakon razvoda tužilje sa prvim suprugom, ona se sa tuženim preselila u porodičnu kuću svojih roditelja u ..., koju je više puta napuštala zbog svađe sa roditeljima, a konačno se iselila 1994. godine, kada je zasnovala novu bračnu zajednicu, dok je tuženi ostao da živi sa babom i dedom, roditeljima tužilje, koji su se starali o njemu, izdržavali ga i školovali. Tuženi je 2011. godine, u svojstvu davaoca izdržavanja, sa babom i dedom, roditeljima tužilje, kao primaocima izdržavanja, zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Posle razvoda od drugog supruga, tužilja se 2011. godine preselila u .... Međutim, 2013. godine, nakon što je otac tužilje odbio predlog njenog sadašnjeg supruga VV da mu fiktivno proda kuću u ..., da bi on (suprug tužilje) stavio hipoteku za kredit, tužilja je počela da dolazi u kuću u ..., da ih verbalno i psihički uznemirava, tuženom je slala i SMS poruke uznemirujuće sadržine (kojima čak preti i njegovoj fizičkoj bezbednosti, oduzimanju doktorske licence, proklinje ga...). Pretnje tužilje i ovakvo njeno ponašanja, bili su razlog što tuženi i njegov deda, otac tužilje, više puta nisu hteli da je puste da uđe u kuću, zbog čega je ona 29.08.2014. godine razbila staklo od ulaznih vrata kuće.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano nalaze da ponašanje tužilje predstavlja fizičko, psihičko i verbalno nasilje nad tuženim, pri čemu je posledica ovakvog njenog ponašanja ugrožavanje duševnog zdravlja i spokojstva, kao i telesnog integriteta tuženog, na osnovu čega, pravilnom primenom odredbe člana 10. i 197. stav 1. i stav 2. tačka 6. Porodičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), nalaze da ovakvo ponašanje tužilje predstavlja vršenje nasilje u porodici nad tuženim.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izrečene mere zaštite od nasilja u porodici, zabranom tužilji pristupa prostoru oko mesta stanovanja tuženog na razdaljinu manju od 50 metara od kućnog placa, kao i zabrane daljeg verbalnog uznemiravanja i slanja SMS poruka, kao i preduzimanja bilo kojih drugih radnji kojima se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tuženog, u trajanju od jedne godine sa mogućnošću produženja dok ne prestanu razlozi zbog kojih su mere određene, izrečene uz pravilnu primenu odredbe člana 198. stav 2. tačka 3. i 5. i člana 199. Porodičnog zakona, s obzirom da predstavljaju adekvatnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja. Na ovaj način ostvaruje se i svrha izrečene mere, odnosno sprečavanje i prestanak opisanog ponašanja tužilje koje predstavlja nasilje.

Tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je tuženi nad njom vršio nasilje u porodici, pravilno je odbijen kao neosnovan, jer iako je na tužilji teret dokazivanja osnovanosti navoda i činjenica na kojima zasniva svoj tužbeni zahtev, u skladu sa odredbom člana 7. stav 1. i 2. i člana 228. u vezi člana 231. ZPP, ona nije dokazala da je tuženi izvršio radnje koje se tužbom navode, a koje predstavljaju nasilje. Sudovi jesu utvrdili da tuženi i njegov deda, a otac tužilje, jesu više puta onemogućili tužilji ulazak u kuću u Zaječaru, ali su, prema utvrđenom činjeničnom stanju, to činili da bi izbegli sve vidove verbalnog uznemiravanja koje je tužilja činila prema tuženom i svom ocu. Isto su učinili i 29.08.2014. godine, ali takođe da bi sprečili dalje nasilno ponašanje tužilje, koje je ona iskazala prethodno tog dana, zbog čega se ovo sprečavanje tužilje da uđe u kuću ne može smatrati nasiljem u porodici. Pri tom, tužilja ni u tužbi ni u toku postupka ne navodi, pa samim tim i ne dokazuje da je tuženi bilo kada došao u ..., gde je njeno prebivalište, ili na mesto njenog boravka u ... i na tim mestima pokazao bilo koji vid nasilnog ponašanja prema njoj, već i prema njenim navodima, do neprijatnih situacija je dolazilo isključivo kada je ona dolazila u kuću svojih roditelja u ..., iz čega proizilazi da je tuženi izbegavao kako susrete tako i sukobe bilo koje vrste s tužiljom, što je u suprotnosti s njenim tvrdnjama o nasilnom ponašanju tuženog.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode revizije kojima se ukazuje na krivične prijave podnete protiv tuženog, Osnovnom i Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, pa nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da su isti bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da su sve prijave podnete od strane tužilje, povodom istih događaja koje ističe i u svojoj tužbi u ovom postupku, ali ona nije dokazala da je po ovim prijavama i postupano, odnosno da je protiv tuženog pokrenut i krivični postupak, pa samim tim ni da je doneta osuđujuća presuda za učinjeno krivično delo nasilja u porodici. Imajući ovo u vidu, kao i pravilo o prezumpciji nevinosti, ne može se prihvatiti navod tužilje da tuženi jeste preduzeo radnje koje predstavljaju nasilje u porodici, a koje mu ona tužbom stavlja na teret, samo na osnovu činjenice (dokaza) da je ona za te radnje protiv njega podnela krivičnu prijavu Osnovnom ili Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, u situaciji kada ona sudu u ovom postupku nije predložila ili pružila druga dokazna sredstva kojima bi potvrdila istinitost svojih tvrdnji iz tužbe.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić