Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ... koje zastupa Slavica Krupež, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo RS, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 255/20 od 16.09.2020. godine, u sednici odžanoj 27.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 255/20 od 16.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 255/20 od 16.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 127/19 od 14.10.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa čija je visina utvrđena zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 14.05.2007. godine (tačka 72.) u predmetu St. 4/10 u iznosu od 266.959,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.05.2007. godine, kao dana usvajanja zaključka o listi potraživanja, pa do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB i obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa čija je visina utvrđena zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 14.05.2007. godine (tačka 72.) u predmetu St. 4/10 u iznosu od 249.990,66 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.05.2007. godine, kao dana usvajanja zaključka o listi potraživanja, pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati solidarno iznos od 38.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 255/20 od 16.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog i drugog izreke u pogledu dosuđene naknade imovinske štete tužiocu AA u iznosu od 266.959,15 dinara i tužilji BB u iznosu od 249.990,66 dinara i u stavu trećem izreke u pogledu odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog i drugog izreke u pogledu dosuđene kamate, pa je tužena Republika Srbija obavezana da tužiocima na iznos naknade imovinske štete dosuđene stavom prvim i drugim izreke prvostepene presude plati zakonsku zateznu kamatu počev od 27.03.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe sudu, pa do konačne isplate na teret budžetskih sredstava Republike Srbije namenjenih pokriću tekućih rashoda Privrednog suda u Čačku, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme. Stavom trećim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocima na iznose naknade imovinske štete dosuđene stavom prvim i drugim izreke prvostepene presude plati zakonsku zateznu kamatu počev od 14.05.2007. godine, kao dana usvajanja zaključka o listi potraživanja sa zaključkom o osporenim potraživanjima, pa do 26.03.2019. godine, kao neosnovani. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14). Tužiocu je nižestepenim presudama dosuđena naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, čija visina zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pa u tom smislu nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni ostalih razloga za izuzetnu dozvoljenost revizije. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbom od 27.03.2019. godine tužioci su tražili naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Vrednost predmeta spora je 516.949,81 dinar.

S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić