.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14321/2023
18.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Graovac, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Marković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 124/23 od 18.01.2023. godine, u sednici održanoj 18.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 124/23 od 18.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 124/23 od 18.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu P 625/18 od 25.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tužene BB i VV, pa je utvrđeno da je tužilac vlasnik po osnovu održaja na k.p. br. ..-Selo, zemljište pod zgradom-objektom i pomoćna zgrada br. 1 od 2,31 ar, k.p. br. ..-Selo, šuma 3.klase od 3,30 ari, obe upisane u LN br .. KO ... . Stavom drugim izreke, obavezana je tužena VV da tužiocu AA na ime troškova spora isplati 179.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 124/23 od 18.01.2023. godine, odbijena je žalba tužene VV i potvrđena prvostepena presuda, a odbijen je i zahtev tužene VV za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena VV je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac je stekao pravo svojine na osnovu savesne državine protekom roka za održaj iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer su tužilac i njegovi pravni prethodnici u savesnoj državini predmetne nepokretnosti duže od 20 godina, nakon izvršene usmene deobe između članova njegove porodice i pravnog prethodnika tuženih, na kojoj nepokretnosti je sagradio objekat, čijoj gradnji se niko nije protivio. O zahtevu tužioca sudovi su odlučili primenom materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pri tome, u reviziji tužena VV nije priložila sudske odluke iz istog ili sličnog činjeničnog ili pravnog odnosa u kojima je drugačije odlučeno, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbom podnetom sudu 09.08.2015. godine označena je vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu radi sticanja svojine, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
