Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3712/14 od 07.11.2014. godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26052/2012 od 31.10.2013. godine u stavu drugom i stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je ista presuda u stavu četvrtom i stavu šestom izreke tako što je pod a) proglašeno nedopuštenim izvršenje određeno i sprovedeno rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I-8-3883/2010 od 12.10.2011. godine na ½ idealnog dela nepokretnosti – dvosobnom stanu u ul. ... ..., površine 65 m2, u okviru zgrade broj ... na kat. parceli .../... KO ... što su tuženi “BB” ... i VV iz .. dužni priznati dok se tužbeni zahtev da se sprovedeno ivršenje proglasi nedopuštenim na još ½ idealnog dela navedene nepokretnosti odbija, kao neosnovan i pod b) obavezana tužena “BB” ... da tužiocu AA iz ... na ime troškova parničnog postupka plati 106.047,00 dinara. Stavom trećim izreke ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26052/2012 od 31.10.2013. godine u stavu petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena “BB” ... je blagovremeno izjavila reviziju protiv stava drugog izreke (kojim je preinačena prvostepena presuda) zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužene “BB” sa sedištem u ... i Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge „GG“ ... zaključen je 27.12.2005. godine ugovor o kreditu, kojim se banka obavezala da korisniku plati 100.000 evra koje će korisnik kredita otplaćivati u jednakim mesečnim anuitetima sa kamatom od 9,5% na godišnjem nivou, a ukupan iznos od 115.000 evra vratiće do 31.12.2008. godine. Kao sredstvo obezbeđenja potraživanja iz navedenog ugovora, zaključen je istog dana, između istih ugovarača, ugovor o zalozi na pokretnim stvarima u protivvrednosti od 5.640.086,00 dinara, a dana 30.12.2015. godine potpisan je pred sudom u izvršnom predmetu sporazum o obezbeđenju novačnog potraživanja između “BB” ... kao izvršnog poverioca, Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge „GG“ ... kao izvršnog dužnika i tužene VV kao založnog dužnika i doneto rešenje kojim je određeno da se potraživanje iz ugovora o kreditu obezbeđuje zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti tužene VV kao založnog dužnika- dvosobnom stanu u ulici ... br ... i da sporazum ima snagu sudskog poravnanja i izvršne isprave. Na osnovu tog rešenja, 23.07.2009. godine dozvoljena je uknjižba založnog prava-hipoteke u katastru nepokretnosti. Tužena “BB” ... je 11.06.2009. godine podnela sudu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, usvojen rešenjem suda od 17.02.2010. godine. Nepokretnost je prodata na sprovedenom javnom nadmetanju 07.11.2011. godine ponudiocu DD, koji se upisao kao vlasnik u katastru nepokretnosti i izvršeno je brisanje hipoteke. Tužilac je 15.11.2011. godine podneo prigovor kao treće lice, radi nedopustivosti izvršenja. Sporna nepokretnost, predmet sporazuma o zasnivanju založnog prava je stečena u vreme trajanja bračne zajednice tužioca i tužene VV, koja je bila upisana kao vlasnik nepokretnosti sa 1/1.

Prvostepeni sud je utvrdio pravo svojine tužioca na ½ zajedničke nepokretnosti jer na okolnost većeg doprinosa nije dostavio dokaze, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine preko ½ do ¾ dela. Ocenom iskaza stranaka i okolnosti slučaja prvostepeni sud je zaključio da je tužilac, sve vreme znao za uspostavljanje hipoteke na nepokretnosti i da se sa tim saglasio, pa je hipoteka uspotavljena uz saglasnost svih zajedničara u smislu člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci. Zato, po stanovištu prvostepenog suda nema uslova za utvrđenje ništavosti sporazuma o zasnivanju založnog prava u smislu člana 103. ZOO, iz kog razloga je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti sporazuma i za proglašenje nedopustivosti izvršenja kao i tužbeni zahtev za isplatu 2/3 vrednosti tržišne cene nepokretnosti.

Apelacioni sud je zaključio da odredbe člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci, člana 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i člana 174. stav 3. Porodičnog zakona ne ukazuju na mogućnost prećutne saglasnosti zajedničara za uspostavljanje hipoteke na celoj nepokretnosti, već da je potrebna izričita saglasnost zajedničara zbog posledice koje mogu da proizađu ukoliko dug koji je obezbeđen hipotekom ne bude vraćen. Takođe, drugostepeni sud smatra da tužena “BB” ... prilikom zaključenja sporazuma nije postupala sa pažnjom dobrog domaćina odnosno dobrog stručnjaka u smislu člana 18. stav 1. i stav 2. Zakona o obligacionim odnosima jer je bila dužna da ispita da li sporna nepokretnost, bez obzira na stanje svojine u katastru nepokretnosti, predstavlja zajedničku imovinu, te da od tužioca traži izričitu saglasnost za zasnivanje hipoteke, što nije učinila, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio i utvrdio da je izvršenje nedopustivo na ½ nepokretnosti.

Revizijom se osnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

U ovom slučaju se ne primenjuje Zakon o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br.116/05) jer je sporazum o obezbeđenju novčanog potraživanja od 30.12.2005. godine zaključen pre početka primene tog Zakona (objavljen 27.12.2005. godine, stupio na snagu 04.01.2016. godine, a po članu 65. Zakona primenjuje se počev od 60. dana od dana objavljivanja, dakle od 27.02.2006. godine). Prema članu 63. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ 6/80), radi obezbeđenja određenog potraživanja nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen, na način predviđen zakonom da traži namirenje svog potraživanja iz vrednost te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti (stav 1). Hipoteka se odnosi na celu nepokretnost, na njene plodove dok su neodvojeni, kao i na druge njene sastavne delove i pripatke (stav 2). Založena nepokretnost u celini obezbeđuje potraživanje poverioca do potpunog namirenja tog potraživanja bez obzira na kasniju podelu nepokretnosti (nedeljivost hipoteke).

Prema članu 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veće popravke i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Prema članu 174. stav 1. Porodičnog zakona, zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Prema stavu 3, supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima.

Citiranim propisima nije predviđeno davanje pismene saglasnosti supružnika za raspolaganje zajedničkom imovinom. Za punovažnost takvog raspolaganja je dovoljan usmeni dogovor supružnika, odnosno ponašanje tužioca pre i nakon zaključenja sporazuma o založnom pravu iz kog se može zaključiti da je za raspolaganje znao i da se sa raspolaganjem saglasio.

Imajući u vidu da je apelacioni sud pogrešnom primenom materijalnog prava zaključio da saglasnost supružnika za raspolaganje zajedničkom imovinom ne može biti prećutna, činjenica da li je tužilac za raspolaganje svoje supruge tužene VV znao i da li se sa tim raspolaganjem saglasio nije pouzdano utvrđena. Zato je revizija tužene “BB” ... usvojena i drugostepena presuda u pobijanom delu ukinuta.

Odluka o troškovima je ukinuta jer zavisi od konačnog ishoda spora.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imajući u vidu iznete primedbe, ponovo odlučiti o žalbi tužioca i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 3. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić