Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz čije sadržine proizlazi da isto pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova, navode iznete u reviziji kojom se ne konkretizuje pravno pitanje za razmatranje, kao i to da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, a u konkretnom slučaju pobijanim rešenjem odlučeno je pravilnom primenom procesnih odredbi o oceni blagovremenosti žalbe tužioca, to po nalaženju Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca primenom člana 404. stav 1. ZPP. Osim toga, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija ne može se dozvoliti, jer nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano, da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, a odredbom stava 2. ovog člana, da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

Imajući u vidu da tužilac revizijom pobija pravnosnažnu odluku o naplati sudskih taksi, odnosno troškovima postupka, koja ne čine glavni zahtev i koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, to revizija protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić