Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne se bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. navedenog člana).

Vrhovni kasacioni sud je razmotrio reviziju tuženog i ocenio da su ispunjeni zakonski uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije, radi ujednačavanja sudske prakse i tumačenja odredaba o priznanju zastarele obaveze (član 366. Zakona o obligacionim odnosima) i odredaba o vansudskom poravnanju (član 1089. Zakona o obligacionim odnosima).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je korisnica prava na porodičnu penziju kao udovica BB, uživaoca invalidske penzije koju je ostvario kod Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Rešenjem navedenog Fonda od 03.07.2009. godine tužilji je priznato pravo na porodičnu penziju počev od 15.06.2009. godine na 2340,635 bodova, odnosno 70% od penzije umrlog sa vrednošću boda na dan priznavanja prava od 11,476 dinara. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. ... od 25.01.2008. godine, objavljenim u ''Službenom glasniku RS'' br. 20/2008 od 19.02.2008. godine izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od 01.01.2008. godine za 11,06%, a isplata će se vršiti od 01.01.2008. godine. Na osnovu odluke ministra odbrane o usklađivanju vojnih penzija za 2007. godinu od 20.03.2008. godine, kojom je uređen način godišnjeg usklađivanja iznosa penzija vojnih osiguranika, ostvarenih po Zakonu o vojsci Jugoslavije sa penzijama određenim za 2007.godinu je određeno da novčana vrednost boda za obračunavanje penzija i drugih novčanih naknada korisnika vojnih penzija od 01.01.2008. godine iznosi 9,40 dinara. Tužilji je izvršeno usklađivanje penzija za 4,21% počev od 01.01.2008. godine, na taj način što je vrednost boda povećana od 9,02 na 9,40 dinara. Prema članu 193.stav 1. Zakona o vojsci Srbije (''Službeni glasnik RS'' br. 116/07, 88/09, 101/10 koji je stupio na snagu 01.01.2008. godine) usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju na snagu ovog zakona, vrši se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Veštačenjem putem veštaka ekonomske struke utvrđena je razlika između iznosa penzija koje su tužilji plaćene za period od 01.01.2008. godine do 31.10.2015. godine i penzije koja bi joj bila plaćena da je na već obračunatu i isplaćenu penziju primenjeno uvećanje od 11,06% na vrednost boda od 9,40 dinara. Veštak je dao i drugu varijantu obračuna koji predstavlja razliku između penzije koju je tužilja primila i one koju bi primila da je penziju tuženi uskladio za 11,06% na vrednost boda od 9,02 dinara (bez obračuna o povećanju od 4,21% kojom je vrednost boda uvećana sa 9,02 na 9,40 dinara po odluci ministra odbrane). Prema drugoj varijanti tužilji je za period od 01.01.2008. godine do 31.10.2015. godine manje isplaćena penzija u iznosu od 186.057,22 dinara. Tuženi je tokom postupka istakao prigovor zastarelosti potraživanja. Takođe, tuženi je podneskom od 09.11.2015. godine obavestio tužilju da će izvršiti usklađivanje penzije za 11,06% za period od 01.01.2008. godine do 31.10.2015. godine, koje će na osnovu zaključenih ugovora o vansudskom poravnanju isplatiti jednokratno u januaru 2016.godine i to samo za ugovore o vansudskom poravnanju koji se zaključe do 10.12.2015. godine. U obaveštenju je navedeno da je potrebno uz zahtev za isplatu usklađene penzije priložiti dokaz o okončanju parničnog postupka, odnosno podnesak o povlačenju tužbe i odricanju od tužbenog zahteva.

Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev usvojili prema drugoj varijanti nalaza veštaka primenom usklađivanja od 11,06% na vrednost boda od 9,02 dinara. Ocenjujući prigovor zastarelosti sudovi su zaključili da je prigovor neosnovan, iz razloga što obaveštenje tuženog od 09.11.2015. godine predstavlja priznanje duga, u smislu člana 387. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je tuženi prekinuo zastarevanje koje je počelo teći iznova.

Osnovano se revizijom osporava stanovište nižestepenih sudova da je obaveštenjem tuženog RF PIO upućenom tužilji kojim je poziva da zaključi vansudsko poravnanje (u kom slučaju će tužilji priznati obaveze za period od 01.01.2008. godine, pa ubuduće), tuženi izvršio priznanje zastarele obaveze, odnosno priznao dug i odrekao se zastarelosti, zbog čega je prigovor zastarelosti koji je u toku postupka istakao tuženi ocenjen kao neosnovan.

Prema zaključku apelacionih sudova Republike Srbije i Vrhovnog suda od 18.03.2016. godine, obaveštenje direktora RF PIO upućeno korisnicima vojnih penzija ne predstavlja pismeno priznanje zastarele obaveze već poziv za zaključenje vansudskog poravnanja. Prema članu 1089. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze. Prema članu 1090. stav 1. istog zakona, popuštanje se može sastojati, između ostalog, u delimičnom ili potpunom priznavanju nekog zahteva, uzimanju na sebe neke nove obaveze, u smanjenju kamatne stope, u produženju roka, u pristajanju na delimične otplate, u davanju prava na odustanicu. Prema stavu 2, popuštanje može biti uslovno. Prema stavu 3, kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer prizna pravo druge strane, to nije poravnanje, te ne podleže pravilima o poravnanju. Prema članu 366. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti.

Priznanje zastarele obaveze se ne može dati pod uslovom, jer takva mogućnost nije zakonom propisana, za razliku od vansudskog poravnanja za koje je u članu 1090. stav 2. propisano da popuštanje može biti uslovno. Ponuda tuženog da korisnicima penzije prizna i isplati zastarelo potraživanje je data pod uslovom da se tužioci odreknu tužbenog zahteva i zaključe vansudsko poravnanje. U tome bi se ogledalo popuštanje tužilaca, naspram popuštanja tuženog da prizna i isplati zastarelo potraživanje.

Shodno tome, ponuda učinjena od strane Fonda PIO za zaključenje vansudskog poravnanja ne može se smatrati priznanjem zastarelog duga i od značaja je samo ako tužioci, čineći ustupak sa svoje strane, tužbu povuku i opredele se za zaključenje vansudskog poravnanja, u kom slučaju će im tuženi priznati i zastarela potraživanja. Ukoliko tužioci nastave sa vođenjem spora, popuštanje koje je ponuđeno u cilju zaključenja vansudskog poravnanja, ne proizvodi dejstvo, odnosno ne može se smatrati priznanjem duga i odricanjem od zastarelosti, u smislu članova 365. i 366. Zakona o obligacionim odnosima. Pošto nema priznanja duga, odnosno odricanja od zastarelosti, nema ni prekida toka roka zastarelosti u smislu člana 387. Zakona o obligacionim odnosima.

Međutim, iako je obaveštenje tuženog od 09.11.2015. godine od strane nižestepenih sudova pogrešno ocenjeno kao priznanje zastarele obaveze, ovo nije imalo uticaja na pravilnost nižestepenih odluka. Predmet tužbenog zahteva je naknada štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada tuženog u izvršenju obaveza isplate penzija – uskraćivanje isplate uvećane penzije nakon njenog usklađivanja za 11,06% od 01.01.2008. godine, po osnovu rešenja tuženog od 25.01.2008. godine (''Službeni glasnik RS'' br. 20/08). Rok zastarelosti potraživanja iz člana 376. ZOO u konkretnom slučaju počinje teći od kada je tužilac prvi put saznao za isplatu u manjem obimu i to 20.02.2008. godine, kada je mogao imati saznanje da penzija iz januara 2008.godine nije usklađena po rešenju tuženog od 25.01.2008. godine (objavljen u ''Službenom glasniku RS'' dana 19.02.2008. godine). Radi se o šteti koja nastaje sukcesivno, pa subjektivni kao i objektivni rok zastarelosti teku od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa penzije koja je isplaćena u manjem obimu od pripadajućeg. Tužba je podneta 03.02.2011. godine, pa najstarije nezastarelo potraživanje potiče iz januara 2008.godine, jer od dospelosti tog potraživanja 20.02.2008. godine do podnošenja tužbe 03.02.2011. godine nije protekao rok zastarelosti od tri godine od saznanja za štetu, propisan članom 376. stav 1. ZOO. Iz ovih razloga je prigovor zastarelosti potraživanja tuženog neosnovan, pa je tužbeni zahtev pravilno usvojen za period od januara 2008. godine do oktobra 2015. godine.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 1. i 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić