Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Joksimović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3319/22 od 10.01.2023. godine, u sednici održanoj 22.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3319/22 od 10.01.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3319/22 od 10.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 6885/21 od 28.02.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo u vidu povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti neosnovanim lišenjem slobode u trajanju od 05.10.2018. godine do 12.10.2018. godine, isplati iznos od 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2022. godine kao dana presuđenja pa do isplate (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo na ime umanjenja životne aktivnosti neosnovanim lišenjem slobode u trajanju od 05.10.2018. godine do 12.10.2018. godine isplati iznos od 600.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2022. godine do isplate (stav drugi izreke). Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 120.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3319/22 od 10.01.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 6885/21 od 28.02.2022. godine potvrđena (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. stav 1. ZPP.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 1, člana 228. u vezi člana 7. ZPP, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu nadoknadi nematerijalnu štetu za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, jer tužilac nije dokazao da je usled promena njegovog psihičkog stanja nastupilo umanjenje životne aktivnosti.

Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Revizijom se ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. ZPP i u vezi sa tim pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Iz svega iznetog odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Shodno odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 20.05.2021. godine, a preinačena 13.12.2021. godine. Prvostepena presuda je doneta 28.02.2022. godine, a drugostepena presuda je doneta 10.01.2023. godine. Vrednost pobijanog dela presuda je 600.000,00 dinara. Kako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković