Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani od 24.10.2005. godine, bez zasnivanja radnog odnosa, primljen na obuku u svojstvu ... u tom sudu. Ugovorom o stručnom osposobljavanju zaključenim između zdravstvene ustanove ... „BB“ i tužioca, određeno je da se tužilac prima na stručno osposobljavanje u trajanju od jedne godine, na period od 04.12.2006. godine do 04.12.2007. godine, sa mogućnošću produženja ovog ugovora do sticanja prava na zasnivanje stalnog radnog odnosa. Za navedeni period tužilac je primao naknadu od 24.000,00 dinara mesečno, uvećanu za nužne troškove koje ima u obavljanju svojih dužnosti. Dana 23.03.2007. godine, tužilac je lišen slobode, a rešenjem Okružnog suda u Smederevu od 25.03.2007. godine, određen mu je pritvor. Zbog navedenog, tužilac je rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani od 26.03.2007. godine udaljen sa ... rada, te mu je prestalo svojstvo pripravnika ... u tom sudu. Takođe, rešenjem zdravstvene ustanove ... „BB“ od 30.06.2007. godine, otkazan mu je ugovor o stručnom osposobljavanju. Prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, Sekretarijat u Smederevu, tužiocu je 26.03.2007. godine od strane policije oduzeta studentska knjižica – indeks ... fakulteta Univerziteta u ... i diploma o stečenom visokom obrazovanju i stručnom nazivu diplomirani ... ... fakulteta Univerziteta u ..., izdata dana 25.05.2004. godine. Tužiocu je pritvor ukinut rešenjem Okružnog suda u Smederevu od 23.05.2007. godine. Rešenjem Višeg suda u Smederevu K 94/16 od 27.04.2017. godine, koje je ispravljeno rešenjem od 04.05.2017. godine, obustavljen je krivični postupak protiv tužioca zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. i 61. Krivičnog zakonika, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom odredbi članova 154, 155. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, zaključio da je tužilac ostao bez posla, jer je protiv njega pokrenut krivični postupak, da je za vreme trajanja krivičnog postupka bio onemogućen da se zaposli, jer mu je oduzeta diploma o stečenom obrazovanju, te da je zbog toga pretrpeo materijalnu štetu u vidu izmakle koristi za koju je odgovorna tužena, s obzirom da postoji uzročno-posledična veza između materijalne štete koju je tužilac pretrpeo i vođenja krivičnog postpuka. Zbog navedenog, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i tužiocu za traženi period dosudio mesečne iznose naknade u visini koju je ostvarivao kod svog poslodavca pre pokretanja krivičnog postupka. Na dosuđene mesečene iznose naknade, koju bi ostvario da nije bilo štetne radnje, tužiocu je priznata zakonska zatezna kamata od datuma dospeća naknade, sve u skladu sa 277. ZOO.

Odlučujući o žalbi tužene, u situaciji kada je odluka prvostepenog suda već jednom bila ukinuta, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca zaključujući da na strani tužene nema odgovornosti za štetu koju je tužilac pretrpeo, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Članom 154. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, broj 29/78...“Službeni glasnik RS“, broj 18/20), propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema članu 155. ZOO, šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Predmet tužbenog zahteva je naknada štete u vidu izmakle koristi zbog nezakonitog rada organa tužene. Odgovornost tužene države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ postoji kada je trećem licu šteta prouzrokovana u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcija državnog organa, te kada je šteta nastala kao posledica takvog rada organa koji se može smatrati prekoračenjem, zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. Organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja nije odgovoran za štetu propisanu članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 172. ZOO. Sama činjenica da je protiv tužioca vođen krivični postupak, koji je na kraju obustavljen, nije dovoljna za zaključak da postoji nepravilan i nezakonit rad organa tužene, s obzirom da su organi tužene postupali u okviru zakonom datih ovlašćenja. Pokretanje i vođenje krivičnog postupka predstavlja upotrebu legalnih pravnih sredstava protiv mogućih i potencijalnih učinilaca krivičnih dela i podrazumeva zakonitu proceduru, tokom koje su okrivljeni zaštićeni pretpostavkom nevinosti. Primena pravnih sredstava ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad ni u situaciji kada je okrivljeni oslobođen optužbe, kada je optužba odbijena ili postupak obustavljen. Imajući u vidu sadržinu postavljenog tužbenog zahteva, na tužiocu je bio teret dokazivanja konkretnog propusta u radu organa tužene i radnji preduzetih na njegovu štetu koje se mogu pravno standardizovato nezakonitim i nepravilnim radom i postojanje uzročno-posledične veze između takvih radnji i predmetne štete, a koje tvrdnje tužilac u tužbi nije izneo niti dokazao tokom prvostepenog postupka. Dakle, u odsustvu konkretno utvrđenih protivpravnih postupaka od strane organa tužene tokom pokretanja i trajanja krivičnog postupka, činjenica da je krivični postupak okončan bez osuđujuće presude, sama po sebi, nije dovoljna za zaključak o postojanju nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene, pa tužilac prema opštim odredbama člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, nema pravo na naknadu štete koju potražuje. Tužilac ne navodi da je tražio zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa trajanje krivičnog postupka koje je rezultiralo njegovom obustavom ne vodi odgovornosti tužene u smislu odredbe člana 172. ZOO u parničnom postupku.

Zbog navedenog, neosnovani su navodi revizije da je tužilac dokazao osnov odgovornosti tužene samom činjenicom da mu je diploma oduzeta, a krivični postupka obustavljen i da se nepravilan i nezakonit rad organa tužene ogleda upravo u činjenici da tužena nije dokazala krivicu tužioca za krivično delo koje mu je bilo stavljeno na teret. Naime, tužilac u toku postupka nije pružio niti predložio dokaze na okolnost da je upravo tužena svojim postupanjem i radnjama odgovorna za dugo trajanje krivičnog postupka prema tužiocu, koji je na kraju obustavljen zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Razlog dugog trajanja krivičnog postupka može se ogledati u spoljnim činiocima, kao i radnjama trećih lica na koje tužena ne može uticati, čak i kada postupa u zakonskim okvirima svojih ovlašćenja. Sledom navedenog, kako tužilac u smislu člana 231. ZPP nije dokazao da postoje elementi koji vode odgovornosti za građanskopravni delikt tužene države, pravilno je odbijen postavljeni tužbeni zahtev.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, doneta primenom odredbi članova 165. stav 2., 153. stav 1. i 163. stav 1., zbog čega je pobijana presuda potvrđena i u tom delu.

Sa iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković