.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14358/2023
27.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Konstantin Rankov, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Goran Mandić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o revizijama tužilje izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3062/22 od 02.03.2023. godine, u sednici održanoj 27.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USTUPA SE predmet Osnovnog suda u Zrenjaninu P 187/22 Apelacionom sudu u Novom Sadu, radi ocene izuzetne dozvoljenosti revizije po članu 395. Zakona o parničnom postupku.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 187/22 (2006) od 05.10.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade za korišćenje suvlasničke stvari isplati iznos od 1.208.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.10.2022. godine, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog iznosa od 1.208.320,00 dinara, do traženog iznosa od 3.000.000,00 dinara, za iznos od 1.791.680,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.10.2022. godine, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 423.100,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3062/22 od 02.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, a žalba tuženog usvajena i preinačena je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 187/22 (2006) od 05.10.2022. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi na ime naknade za korišćenje suvlasničke stvari isplati iznos od 1.208.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.10.2022. godine do isplate (stav 1 izreke), i u delu odluke o troškovima postupka (stav 3 izreke), i obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 325.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka do isplate, dok je u preostalom pobijanom a nepreinačenom delu (stav 2 izreke), prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 132.183,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila dve revizije 05.04.2023.godine, jednu redovnu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, i drugu posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 395. ZPP, (pogrešno se pozivajući na odredbu člana 404. ZPP).
Apelacioni sud u Novom Sadu nije doneo rešenje o ispunjenosti uslova da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, već je predmet dostavio Vrhovnom sudu na odlučivanje o revizijama tužilje.
Tužba radi isplate podneta je 14.02.2006. godine, a postupak je okončan 02.03.2023. godine donošenjem pobijane drugostepene odluke.
Odredbom člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, koji je stupio na snagu 01.02.2012. godine), propisano je da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Sl.glasnik RS“ br.125/04 i 111/09. Navedenim Zakonom, izuzetno dozvoljena revizija regulisana je odredbom člana 395 ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), po kojoj dopuštenost ove revizije ceni apelacioni sud.
Imajući u vidu da je predmet dostavljen Vrhovnom sudu radi donošenja odluke o reviziji, a da Apelacioni sud u Novom Sadu prethodno nije dao ocenu o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u ovoj pravnoj stvari primenom člana 395. ZPP, to je Vrhovni sud, u skladu sa odredbom člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
