Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14360/2022
11.10.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Popović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 83/22 od 15.03.2022. godine, u sednici održanoj 11.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 83/22 od 15.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 83/22 od 15.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 1457/19 (17) od 12.03.2021. godine i dopunskom presudom istog suda P 1457/19 (17) od 23.11.2021. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici nosilac prava svojine na 1/3 idealnog dela nepokretnosti upisane u list nepokretnosti br. .. K.O. ..., bliže označenoj kao kp. br. .. K.O. ... nalazeća na potezu Zlatibor, namene građevinska parcela, površine 7ara 31 m2 ostalo građevinsko zemljište, što je tuženi dužan priznati i dozvoliti da se tužilja na osnovu presude uknjiži kao suvlasnik na 1/3 idealnog dela na napred navedenoj nepokretnosti, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev za razliku između dosuđene 1/3 idealnog dela do tražene ½ idealnog dela navedene nepokretnosti, a koja razlika iznosi 1/6 idealnog dela, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan i obavezana tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 122.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 83/22 od 15.03.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i dopunska presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i dopunska presuda u stavu drugom izreke, u delu u kome je odlučeno da ostaje neizmenjena odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude i obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 109.947,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, a imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za delimično usvajanje tužbenog zahteva tužilje, a kod utvrđenog da je predmetna nepokretnost stečena radom stranaka u toku trajanja njihove zajednice života u braku. Tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, a činjenica da je vođen postupak između stranaka u vezi nepokretnosti u ... nije od uticaja, s obzirom na to da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju. Revizijom tuženog se osporava ocena dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Imajući u vidu da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.07.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 400.000,00 dinara.

S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.