Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 14361/2022
08.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miodrag Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženih „Sberbank Srbija” a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Nebojša Radović, advokat iz ..., VV iz ..., kao pravnog sledbenika pokojnog GG iz ..., i PD „Pavlovi“ – SJ DOO Krepoljin, radi utvrđenja i brisanja upisa, odlučujući o reviziji tužene „Sberbank Srbija” a.d. Beograd, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2258/21 od 10.11.2021. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene „Sberbank Srbija” a.d. Beograd, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2258/21 od 10.11.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene „Sberbank Srbija” a.d. Beograd, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2258/21 od 10.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 1740/2016 od 26.04.2017. godine, stavom 1. izreke, konstatovano je povlačenje tužbe u ovoj pravnoj stvari u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na nalog za brisanje činjenica utvrđenih stavom 3. izreke ove presude u javnoj evidenciji nepokretnosti koju vodi RGZ SKN Požarevac. Stavom 2. izreke, prihvaćeno je objektivno preinačenje tužbe u ovoj pravnoj stvari kojim se, pored već istaknutog zahteva ističe i zahtev da se utvrdi da je založna izjava tuženog GG ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom 3. izreke, usvojen je kao osnovan tužbeni zahtev tužilaca prema tuženima pa je a) utvrđeno da je založna izjava data od strane tuženog GG overena pred Opštinskim sudom u Požarevcu pod brojem Ov 19234/2007 od 20.07.2007. godine ništava i da kao takva ne proizvodi pravno dejstvo; b) utvrđeno da nije pravno valjan upis od 20.09.2007. godine u G listu, podaci o teretima i ograničenjima, na osnovu navedene založne izjave a koja glasi na način kako je to navedeno u tački 3. pod b) izreke ožalbene presude; v) utvrđeno da nije pravno valjan upis od 11.12.2007. godine u G listu – podaci o teretima i ograničenjima a koji se odnose na zabeležbu hipotekarne prodaje zbog nizmirenog potraživanja poverioca „Volksbank“ a.d. Beograd po ugovoru o kreditu za kupovinu poslovnog prostora zaključenog 18.09.2007. godine, a koja je izvršena na način kako je to opisano u ovom delu izreke prvostepene presude; g) utvrđeno da nije pravno valjani upis od 10.09.2007. godine u G listu, podaci o teretima i ograničenjima, koji glasi na način kako je to navedeno u ovom delu izreke prvostepene presude; d) utvrđeno da nije pravno valjan upis od 11.12.2012. godine u G listu, podaci o teretima i ograničenjima, koji glasi na način kako je to navedeno u ovom delu izreke prvostepene presude. Stavom 4. izreke, obavezana je tužena „Sberbank Srbija” a.d. Beograd, da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka od 147.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2604/17 od 17.04.2018. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba prvotužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima 2, 3. i 4. izreke.
Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 4799/2018 od 13.07.2020. godine, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene „Sberbank Srbija” a.d. Beograd, kao izuzetno dozvoljenoj, pa je ukinuta drugostepena presuda u delu kojim je odbijena žalba tužene“ Sberbank Srbija“ AD i potvrđena prvostepena presuda u trećem stavu izreke, alineja a) i u pogledu odluke o troškovima postupka a predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi u tom delu. U preostalom delu stava trećeg, ukinute su prvostepena i drugostepena presuda pa je tužba, u tom delu odbačena.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2258/21 od 10.11.2021. godine, stavom I izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba prvotužene „Sberbank Srbija” a.d. Beograd i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 1740/2016 od 26.04.2017. godine u stavu 3. alineja a i u stavu 4. izreke. Stavom II izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i prvotužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena „Sberbank Srbija” a.d. Beograd, je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti založne izjave koja je data od strane jednog od suvlasnika objekta u izgradnji, protivno odredbi člana 6. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br. 115/05 i 83/15), a odluka nižestepenih sudova je zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Revizijom revidenta ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje o tome da se radi o objektu u izgradnji, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja tužioci su podneli 14. marta 2014. godine, a označena vrednost predmeta spora u tužbi je 10.000,00 dinara, pa je, na taj iznos, tužiocima i naplaćena sudska taksa na tužbu od 1.900,00 dinara.
Imajući u vidu da se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a da je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi i na koju je platio sudsku taksu na tužbu i odluku suda, 10.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić