U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Kalajdžić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Simić, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 480/21 od 01.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 14.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 480/21 od 01.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 480/21 od 01.02.2022. godine, nakon održane rasprave, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece, tako da na ime svog doprinosa u izdržavanju mal. VV plaća 15.000,00 dinara, a za mal. GG 8.000,00 dinara mesečno, koje će plaćati zakonskom zastupniku maloletne dece ili na ruke ili putem uplatnice od 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja tužbe 14.08.2019. godine pa ubuduće, dok za to budu postojali zakonski razlozi, dok će zaostale mesečne iznose isplatiti odjednom u roku od 15 dana od prijema otpravka presude. U stavu drugom izreke presude, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da pored iznosa utvrđenog u stavu prvom ove presude, doprinosi u izdržavanju maloletne VV još po 10.000,00 dinara počev od podnošenja tužbe, dok za to budu postojali zakonski razlozi. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 110.250,00 dinara.

Protiv pravosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tuženog se ne ukazuje konkretno na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koje bi mogle biti razlog za izjavljivanje revizije po odredbi člana 407. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilja je živela u vanbračnoj zajednici sa tuženim u kojoj su rođena deca, ćerka VV, rođena ... godine i sin GG, rođen ... godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu P2 317/19 od 16.01.2020. godine, maloletna deca parničnih stranaka poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i uređen je način održavanja ličnih odnosa između dece i tuženog oca. Tužilja sa decom živi u stanu koje je vlasništvo njenog oca, i od svih ukućana primanja ostvaruje samo otac tužilje u vidu penzije koja iznosi 16.000,00 dinara. Tužilja ne može da se zaposli jer je potpuno posvećena maloletnoj ćerki VV koja je dete sa posebnim potrebama jer boluje od ... . Maloletni GG je učenik ... razreda osnovne škole i dobrog je zdravstvenog stanja. Tužilja je u međuvremenu dobila treće dete sa državljaninom ... koje je staro oko ... meseci i za koje izdržavanje plaća otac deteta u mesečnom iznosu oko 40.000,00 dinara. Prihodi tužilje su oko 35.500,00 dinara i to 29.800,00 dinara na ime tuđe nege i pomoći i 5.750,00 dinara na ime dečijeg dodatka i vodi skoro celodnevnu brigu o maloletnoj VV, kao i o trećem maloletnom detetu starom ... meseci. Tuženi se vodi kao nezaposleno lice i nema upisanih nepokretnosti na svoje ime, živi u porodičnoj kući svojih roditelja, a 2019. godine podneo je zahtev za boravišnu dozvolu kako bi nastavio da radi u ... . Tuženi je tokom postupka više desetina puta odlazio u inostranstvo, iz čega proizilazi da je ipak bio radno angažovan, s obzirom da je zdrav ..., a nije dostavio medicinsku dokumentaciju na osnovu koje bi potkrepio svoje tvrdnje da ne može da radi kao ... zbog zdravstvenih problema sa kičmom.

Potrebe maloletne VV iznose 50.000,00 dinara, što je adekvatan iznos za dete njenog uzrasta sa posebnim potrebama, koje zbog zdravstvenih problema posećuje logopeda i defektologa i mesečno plaća 15.000,00 dinara personalnog asistenta i neprestano joj je potrebna pomoć trećeg lica iz kog razloga se tužilja ne može zaposliti. Tuženi je radio i dalje povremeno radi u ... i ostvaruje prihode kao ..., koji su ranije iznosili i do 2.200 evra. Tuženi je zdrav i radno sposoban, a uvidom u pasoš, utvrđeno je da je u poslednje dve i po godine od podnošenja tužbe na desetine puta odlazio u inostranstvo. Kada nije u inostranstvu bavi se poljoprivredom sa roditeljima koji poseduju oko 3 ha zemljišta na kome seju kukuruz, pšenicu, drže svinje, tako da je tuženi sposoban da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece. Tuženi je tokom postupka prihvatio odluku prvostepenog suda u vezi visine izdržavanja za maloletnog sina GG od 8.000,00 dinara mesečno koliko je tužilja i tražila. Imajući u vidu sve navedene činjenice i okolnosti, tuženi je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća iznos od 15.000,00 dinara mesečno, a za maloletnog GG iznos od 8.000,00 dinara mesečno, u skladu sa članom 160. stav 2. Porodičnog zakona.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je obavezao tuženog da u ukupnom iznosu od 23.000,00 dinara doprinosi u izdržavanju svoje dece. Odluka o izdržavanju odmerena pravilno polazeći od odredbe člana 160. Porodičnog zakona i 162. stav 3. istog zakona, kojim je propisano da se detetu mora obezbediti standard onaj koji ima dužnik izdržavanja. Prilikom odlučivanja o visini izdržavanja drugostepeni sud je imao u vidu sve okolnosti i to visinu prihoda i druga imovinska prava, kao i rashode i potrebe maloletne dece, te je imajući u vidu sve okolnosti tuženog, kao davaoca izdržavanja, utvrdio visinu njegove obaveze. Tuženi je obavezan da doprinosi izdržavanju dece iznosom koji je adekvatan potrebama dece i mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja. U doprinos izdržavanju dece, pored novčane pomoći koju mal. VV dobija kao dete sa posebnim potrebama, uračunava se i svakodnevna briga i aktivnost majke kao nosioca samostalnog vršenja roditeljskog prava oko nege, ishrane i održavanja higijene, kao i druge aktivnosti da bi se deci, posebno mal. VV kojoj je neophodna neprestana pomoć trećeg lica, omogućili adekvatni uslovi života i rada. Stoga neosnovano revident osporava pravilnost primene materijalnog prava u delu odlučivanja o visini njegovog doprinosa u izdržavanju mal. VV.

Neosnovano se navodima revidenta osporava aktivna legitimacija tužilje, a o čemu se već izjasnio Vrhovni kasacioni sud u rešenju Rev 4488/21 od 08.09.2021. godine.

Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić