Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž2 12/23 od 19.01.2023. godine, stavom I izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca-protivtuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P2 450/2022 od 29.07.2022. godine, u stavovima 1, 2, 3, i 3.1. izreke. Stavom II izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu 4. izreke presude Osnovnog suda u Kragujevcu P2 450/2022 od 29.07.2022. godine, tako da glasi: da se obavezuje tužilac–protivtuženi da tuženoj-protivtužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 109.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena-protivtužilja je dostavila odgovor na reviziju tužioca- protivtuženog. Troškove revizijskog postupka je tražila opredeljeno.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005...6/2015) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi odredbe člana 398.stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revident u reviziji neosnovano ukazuje, jer su u postupku raspravljana sva sporna pitanja od značaja za odlučivanje u ovoj parnici.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac-protivtuženi je presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 963/13 od 19.12.2013. godine, stavom 4.izreke, obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje tada maloletne BB (tužene-protivtužilje) rođene ... godine, plaća mesečno iznos od 200 evra, kao i iznos od 100 evra na ime komunalnih i drugih troškova njenoj zakonskoj zastupnici – majci VV. U tom periodu, tužilac-protivtuženi se bavio građevinskim poslovima u ..., a o visini doprinosa za izdržavanje zajedničkog mal.deteta postignut je sporazum između tužioca i zakonske zastupnice tužene-protivtužilje. Tokom 2018/2019 godinu tužena-protivtužilja je upisala ... godinu ... fakulteta, kao redovan student, smer ..., a pošto je u tom periodu otpočela i lečenje kod plastičnog hirurga sa završnom dijagnozom ''...'', od jula 2019. godine je obnovila ... godinu fakulteta 2019/2020. Počev od jula 2020.godine, tužena-protivtužilja se lečila od Hašimoto sindroma i u tom periodu je položila tri ispita, da bi se 08.07.2020. godine ispisala sa tog fakulteta. Počev od 09.07.2020. godine, tužena-protivtužilja je upisala akademske strukovne studije ''...'', Odsek u ..., prvi put školske 2020/2021 godinu, kao budžetski student – smer ..., tako što je savladala školski program dovoljan za upis ... semestra ili ... godina studija 2021/2022 godinu, tako da je sada na ... godini fakulteta, a program redovno savladava u cilju svog daljeg obrazovanja. Za zadovoljenje mesečnih potreba tužene-protivtužilje potreban je iznos od 320 evra, odnosno 37.500,00 dinara i to 15.800,00 dinara za ishranu, za obrazovanje 2.350,00 dinara, za obuću, odeću i higijenu 7.600,00 dinara, za džeparac sa troškovima mobilnog telefona i za izlaske 4.700,00 dinara, komunalne troškove sa grejanjem, prevozom i internetom u iznosu od 5.900,00 dinara i za potrebe zdravstvene nege (Hašimotov sindrom i protetika) 10 evra ili 1.170,00 dinara. Majka tužene-protivtužilje je ... i ostvaruje mesečnu zaradu od 32.500,00 dinara, a njene potrebe mesečno iznose 21.670,00 dinara. Mesečna zarada tužioca iznosi 11.000 ..., s tim što on može da dodatnim radom, baveći se ... poslom, ostvari veća primanja imajući u vidu da je veštačenjem utvrđeno da je on sposoban za poslove ..., kao svog osnovnog zanimanja. Tuženi-protivtužilac nema obavezu izdržavanja prema drugom licu osim prema tuženoj-protivtužilji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi da prestane obaveza tužioca-protivtuženog da doprinosi izdržavanju svoje kćeri, tužene-protivtužilje, niti su ispunjeni uslovi da se njegova obaveza smanji, imajući u vidu da je tužena-protivtužilja na redovnom školovanju i da nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a da je tužilac-protivtuženi u mogućnosti da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 230 evra, koji neće ugroziti njegovu egzistenciju, jer je radno sposoban i može da ostvari prihode svojim radnim angažovanjem. Pri odlučivanju, nižestepeni sudovi su se rukovodili kriterijumima za određivanje i izmenu izdržavanja propisanim u odredbi člana 160. u vezi člana 155. stav 2, i 164. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da punoletno dete, koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje roditelja, srazmerno njegovim mogućnostima, a najkasnije do 26 godine njegovog života. Na osnovu odredbe člana 164. istog Zakona, visina izdržavanja se može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Kriterijumi određivanja izdržavanja propisani su odredbom člana 160. istog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Obaveza roditelja da izdržavaju svoju decu propisana je članom 27. Konvencije o pravu deteta, po kojoj roditelji ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno odgovornost da u okviru svojih sposobnosti i finansijskih mogućnosti obezbede životne uslove potrebne za razvoj deteta. Roditelji su, nakon sticanja punoletstva dužni da izdržavaju svoje dete koje se redovno školuje i njihova obaveza traje do isteka vremena trajanja školovanja u odgovarajuće škole, a u svakom slučaju ova obaveza roditelja prestaje kada dete navrši 26 godinu života (član 155. stav 2. Porodičnog zakona). Za pravo punoletnog deteta za izdržavanje nije od presudne važnosti da li dete ima formalno status redovnog ili vanrednog studenta, već okolnost da se školovanje odvija kontinuirano i bez velikih prekida. Izdržavanje punoletnog deteta koje se redovno školuje uslovljeno je i postojećim mogućnostima roditelja, tako što su roditelji u obavezi da se staraju o daljem školovanju i stručnom usavršavanju svoje punoletne dece u meri u kojoj to, po redovnom toku stvari, dopuštaju njihove materijalne mogućnosti.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da se tužena–protivtužilja redovno školuje na akademskim strukovnim studijama ''...'' Odsek u ..., tako što je savladala školski program dovoljan za upis ... semestra ili ... godine studija 2021/2022, mada je u prethodnom periodu bila u zaostatku sa savladavanjem studijskog programa, jer je imala otežavajuće okolnosti koje su usporile njeno obrazovanje u periodu kada se lečila kod plastičnog hirurga zbog deformacije ... i kod endokrinologa zbog Hašimotovog sindroma. Počev od 19.12.2013. godine, kada je doneta presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P2 963/13 o obavezi tužioca-protivtuženog da doprinosi izdržavanju tada maloletne tužene-protivtužilje mesečnim iznosom od 200 evra, prilike su se značajno izmenile, tako što je tužena-protivtužilja tada pohađala osnovnu školu, dok je sada student na redovnom školovanju i njene mesečne potrebe iznose 320 evra. Majka tužene-protivtužilje ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 32.500,00 dinara, pa su njene mogućnosti da doprinosi izdržavanju tužene- protivtužilje niže u odnosu na mogućnosti tužioca-protivtuženog koji je po zanimanju ..., radi u inostranstvu i sposoban je da obavlja poslove svog osnovnog zanimanja, a nema drugih obaveza izdržavanja sem prema tuženoj-protivtužilji.

Neosnovani su navodi revizije tužioca-protivtuženog da je određena visina izdržavanja u pobijanoj presudi očigledno nepravična po njega srazmerno zaradi koju ostvaruje. Suprotno tim navodima, revizija revidenta plaćanjem iznosa priznatog pobijanom presudom nije ugrožena egzistencija tužioca-protivtuženog, niti je to nepravedno prema njemu, posebno kada se ima u vidu da se u odnosu na njega prilike nisu značajnije izmenile u odnosu na vreme kada je doneta prethodna presuda (2013. godine), dok su se u odnosu na tuženu-protivtužilju okolnosti izmenile utoliko što su njene potrebe značajno uvećane. Pobijanom presudom dosuđeni iznosi uz doprinos majke tužene-protivtužilje, su neophodni za izdržavanje tužene-protivtužilje.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2., 154. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 207. Porodičnog zakona.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka tuženoj-protivtužilji na ime angažovanja punomoćnika-advokata, za sastav odgovora na reviziju i sudske takse, nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić