Ispitujući pravnosnažnu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je obavljao poslove ... Instituta za srpsku kulturu u Prištini sa sedištem u Leposaviću. Presudom Višeg suda u Kraljevu K 24/16 od 11.04.2017. godine koja je postala pravnosnažna 01.08.2017. godine tuženi je osuđen za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja koje je izvršio u periodu od novembra 2000. godine do kraja februara 2005. godine i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Navedenom presudom tuženi je obavezan da ovde tužiocu plati iznos do 3.901.817,60 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. U obrazloženju naznačene presude je istaknuto da iznos od 3.901.817,60 dinara predstavlja iznos imovinske koristi koju je ovde tuženi prisvojio na štetu Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić. Glavni dug iznosi 3.901.817,60 dinara od čega je u izvršnom postupku naplaćeno 2.034.690,84 dinara. Ostao je nenaplaćen iznos od 1.867.126,76 dinara. Naznačenom krivičnom presudom nije odlučivano o kamati. Tužilac navodi da je pretrpeo i štetu u vidu izmakle dobiti za period od 01.12.2000. do 01.12.2017. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je polazeći od odredbe člana 271. stav 1, člana 278. stav 1. i člana 279. ZOO delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da je obaveza naknade štete u iznosu od 3.901.817,60 dinara dospela za tuženog protekom roka od 30 dana od dana pravnosnažnosti krivične presude, a to je 01.09.2017. godine, s obzirom da je presuda Višeg suda u Kraljevu K 24/16 od 11.04.2017. godine postala pravnosnažna 01.08.2017. godine. Od 02.09.2017. godine tuženi je u docnji sa isplatom naknade štete pa je u tom delu usvojio tužbeni zahtev dok je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da na iznose glavnog duga plati kamatu od 01.12.2000. do 01.09.2017. godine odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud stavom prvim izreke je potvrdio prvostepenu presudu u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 2.034.690,84 dinara i to na pojedinačne mesečne iznose kao u tom stavu izreke a za period od dospelosti – 02.09.2017. godine do isplate sa zakonskom zatzenom kamatom od 14.12.2017. godine a potvrdio je presudu i u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačio je prvostepenu presudu u delu stava prvog izreke da se obaveže tuženi da isplati tužiocu zakonsku zateznu kamatu na 1.867.126,76 dinara od 04.09.2017. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 14.12.2017. godine i u tom delu tužbeni zahtev odbio i odlučio o troškovima drugostepenog postupka. U prilog preinačujućeg dela prvostepene presude, drugostepeni sud ističe da kamata predstavlja sporedno potraživanje i deli pravnu sudbinu glavnog potraživanja. Sve dok glavni dug nije plaćen, zatezna kamata na iznos glavnice za period od dospeća ne gubi akcesornost i ne može se utužiti kao glavno i samostalno potraživanje. Akcesornost zatezne kamate kao sporednog potraživanja u odnosu na glavno potraživanje, sve dok ono postoji proizlazi iz odredbe člana 369. i 395. ZOO. Stoga zatezna kamata ne može biti predmet posebnog utuženja sve dok glavno potraživanje ne bude izmireno. Tek ukoliko i kada glavno novčano potraživanje bude isplaćeno poverilac kome je ovaj dug isplaćen u docnji, ima pravo na zateznu kamatu od dospelosti do isplate glavnog duga na koji iznos bi imao pravo i na procesnu zateznu kamatu od dana utuženja a shodno odredbi člana 279. stav 1. ZOO. Kako je glavni dug u iznosu od 3.901.817,60 dinara u izvršnom postupku naplaćen u visini od 2.034.690,84 dinara to proizlazi da je ostalo nenaplaćeno 1.867.126,76, dinara, pa po nalaženju drugostepenog suda, tužilac nema pravo da zahteva isplatu zakonske zatezne kamate na iznos neplaćenog glavnog duga od 1.867.126,76 dinara počev od 02.09.2017. godine do isplate sa zateznom kamatom od utuženja do isplate jer bi takav zahtev bio protivan odredbi člana 279. stav 2. ZOO, pa je u tom delu preinačena prvostepena presuda.

Po oceni Vrhovnog suda, pravno stanovište drugostepenog suda u pogledu preinačujućeg dela prvostepene presude nije pravilno, jer je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tuženi je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu K 24/16 od 11.04.2017. godine obavezan da tužiocu isplati iznos od 3.901.817,60 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude(a to je 01.09.2017. godine). Tom presudom tuženi nije obavezan i na plaćanje kamate na taj iznos. Deo novčanog iznosa je isplaćen a ostao je nenaplaćen iznos od 1.867.126,76 dinara. Tužilac ima shodno članu 277. ZOO pravo na kamatu od 02.09.2017. godine do isplate jer je tuženi pao u docnju sa isplatom naznačenog iznosa. Glavni dug nije plaćen u celosti, pa zatezna kamata zbog docnje u isplati glavnog duga nije osamostaljena kada bi se mogla obračunavati u apsolutnom iznosu i kao glavno potraživanje – radi njene isplate. Stoga su u ovom slučaju shodno članu 277. ZOO tužiocu može dosuditi na neplaćeni glavni dug i zakonska zatezna kamata od 02.09.2017. godine (kada je tuženi pao u docnju). U ovom slučaju nema mogućnosti primeni člana 279. ZOO jer ta kamata je procesnog karaktera i može imati karakter samostalnog potraživanja tj. može biti utužena samostalno. Zakonska zatezna kamata nastaje kao posledica docnje (što je ovde slučaj) i teče sve do ispunjenja duga i dok glavni dug ne bude isplaćen ona ima akcesorni karakter. Ta akcesornost proizilazi iz člana 369. u vezi člana 295. ZOO jer ista dospeva i zastareva istovremeno sa glavnim potraživanjem, pa se ona ne može tretirati samostalno od glavnog duga. Iz iznetog proizlazi da je drugostepeni sud pogrešno tumačio odredbu člana 369. i člana 295. u vezi sa članom 279. ZOO, pa su stoga navodi iz revizije tužioca osnovani.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, isti se odnose na troškove za stručni sastav revizije 18.000,00 dinara. Ostali troškovi nisu priznati jer isti shodno članu 163. stav 2. ZPP nisu po visini opredeljeni.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić