Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž 126/23 od 09.03.2023. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji R1 140/21 od 06.10.2022. godine.

Protiv rešenja drugostepenog suda, predlagači VV iz ... i BB iz ..., su izjavili blagovremene revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njihovim revizijama odluči kao izuzetno dozvoljenim na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, propisano je da će se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjivati odredbe ovog zakona, o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je potrebno ujednačavanje sudske prakse u pogledu statusa zemljišta koje je predmet eksproprijacije, a kome je planskim dokumentom promenjena namena, pa su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama predlagača VV i BB, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23).

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u odnosu na revidente, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i stav 6. Zakona o parničnom postupku i odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 25/82, 48/88 ... i ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 ...14/2022) i utvrdio da su revizije osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem SO Kuršumlija – Odeljenje za privredu i lokalni i ekonomski razvoj br. 01-465-31 od 11.06.2021. godine, usvojen je predlog br. 465-2430 od 23.10.2020. godine, podnet od strane korisnika eksproprijacije, JP ''Putevi Srbije'' Beograd, pa su u njegovu korist eksproprisane nepokretnosti predlagača: k.p. br. 2 - šuma 5. klase, površine 5 ari 78 m2, kat.parc. 341 šuma 5. klase, površine 21 ari 89 m2, upisane u LN br. ... KO ..., vlasništvo predlagača AA iz ... sa udelom od 2/5, predlagača BB iz sela ... sa udelom od 1/5 i VV iz ..., sa udelom od 1/5. Navedene nepokretnosti eksproprisane su u korist Republike Srbije radi izgradnje autoputa E-80, deonica Niš-Merdare, a rešenje je pravnosnažno 20.07.2021. godine. U obrazloženju rešenja navedeno je da je za izgradnju autoputa E-80 deonica Niš- Merdare utvrđen javni interes Zakonom o putevima (''Službeni glasnik RS'', br. 41/2018), a da je uz zahtev podneta potrebna dokumentacija, odnosno isprave predviđene članom 27. i 28. Zakona o eksproprijaciji i to, između ostalog, prostorni plan posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-80, deonica Niš-Merdare, sa elementima regulacije i izvod iz finansijskog plana JP ''Putevi Srbije'' o obezbeđenju sredstava za eksproprijaciju. Veštačenjem je utvrđena vrednost drvnih asortimana na parceli koja je bila predmet eksproprijacije i tržišna vrednost eksproprisanih nepokretnosti, kao poljoprivrednog zemljišta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su naknadu za eksprorpisane nepokretnosti predlagačima priznali na osnovu njihovih suvlasničkih udela, a prema statusu i vrsti zemljišta u vreme donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, nalazeći da naknadna promena namene zemljišta nema uticaja na sudski postupak određivanja naknade za istu, imajući u vidu da su u momentu eksproprijacije eksproprisane nepokretnosti bile poljoprivredno zemljište.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, a revidenti na to osnovno u revizijama ukazuju.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95...106/2016), propisano je da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi. Na osnovu odredbe člana 42. istog Zakona, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta ako zakonom nije drukčije propisano (stav 1.). Procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2.).

Na osnovu odredbe člana 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/2009 ... 52/2021), kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granica planskog dokumenta sa popisom kat.parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom. Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu u skladu sa ovim zakonom (stav 9.).

U konkretnom slučaju, iz sadržaja rešenja SO Kuršumlija – Odeljenje za privredu i lokalni ekonomski razvoj br. 01-465-31 od 11.06.2021. godine, sledi da su predmetne parcele, u suvlasništvu revidenata, eksproprisane u korist Republike Srbije radi izgradnje autoputa E-80 deonica Niš-Merdare, na osnovu prostornog plana posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-80 deonica Niš- Merdare, sa elementima regulacije. Međutim, nije utvrđeno da li je prostornim planom promenjena namena predmetnih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, jer ako je to slučaj onda revidenti, kao suvlasnici predmetnih parcela, ostvaruju sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu na osnovu odredbe člana 88. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da bi revidentima naknada za eksproprisano zemljište pripadala u visini tržišne vrednosti građevinskog, a ne poljoprivrednog zemljišta, kako su nižestepeni sudovi odlučili pobijanom odlukom.

Iz izloženih razloga, odluke nižestepenih sudova su ukinute, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od njegovog ishoda na osnovu odredbe člana 163 .stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi tako što će da utvrdi da li je u vreme kada je rešenjem imovinsko-pravne službe Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj Opštine Kuršumlija br. 01-465-31 od 11.06.2021. godine, usvojen predlog za eksproprijaciju predmetnih nepokretnosti, prostornim planom posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-80 deonica Niš-Merdare, promenjena namena predmetnih katastarskih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, pa ako je to slučaj, utvrdiće tržišnu vrednost predmetnih kat.parcela kao građevinskog zemljišta, da bi potom, pravilnom primenom materijalnog prava, doneo novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 416 .stav2., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić