.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1443/2020
03.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Borislav Šušnjar, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Stefanija Pacek, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4391/19 od 21.11.2019. godine, u sednici održanoj 03.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4391/19 od 21.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4391/19 od 21.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca, a žalba tuženih usvojena, tako što je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 7617/18 od 09.09.2019. godine, u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim su tražili da im tuženi na ime naknade nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog smrti bliskog lica isplate po 175.000,00 dinara (ukupno 350.000,00 dinara), sa kamatom od 09.09.2019. godine do isplate, kao i zahtev tužilje AA da joj tuženi solidarno na ime naknade materijalne štete za izradu i montažu spomenika isplate 35.000,00 dinara, sa kamatom od 22.07.2006. godine, na ime troškova sahrane, za sanduk, pokrov, krst, tapacirung i prevoz iznos od 11.000,00 dinara, sa kamatom od 27.08.2005. godine i na ime troškova za daću nakon sahrane 8.400,00 dinara, sa kamatom od 27.08.2005. godine do isplate, na ime crkvene sahrane 3.750,00 dinara sa kamatom od 28.08.2005. godine, a tužioci su obavezani da tuženima naknade troškove postupka od 220.500,00 dinara, dok je prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu (stav 3. i 5.) potvrđena. Tužioci su obavezani da tuženima naknade troškove žalbenog postupka od 47.486,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04... 111/09), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Prema članu 506. stav 1. (prelazne i završne odredbe) Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04... 111/09). Međutim, prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/2014), revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Navedeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/2014) reguliše odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine, kada je ovaj zakon stupio na snagu, samo u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije, pa kako je u ovom slučaju pravnosnažna drugostepena presuda doneta 21.11.2016. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela ZPP, dozvoljenost revizije u pogledu vrednosnog cenzusa se ceni prema navedenoj odredbi novela iz člana 23. stav 3. tog zakona, nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka. U tom smislu, činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu, nije od uticaja na ocenu dozvoljenosti izjavljene revizije, jer se član 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014) u ovom slučaju ne može primeniti.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.03.2006. godine, a preinačena povećanjem zahteva 29.09.2008. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je u odnosu na prvotužilju 466.300,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 6.087 evra, a za drugotužioca 350.000,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 4.569 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od tužilaca kao običnih suparničara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (29.09.2008. godine) po članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
