.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1444/2020
29.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca Hotel „Narvik“ d.o.o. Kikinda, čiji je punomoćnik Nikola Šijan, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kikinde, čiji je punomoćnik Vukica Midorović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1169/19 od 21.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1169/19 od 21.11.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1169/19 od 21.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1169/19 od 21.11.2019. godine stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kikindi P 107/16 od 27.12.2018. godine, kojom je stavom prvim izreke, odbijen, kao neosnovan, primarni tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac, po osnovu održaja stekao pravo svojine na kat. parceli, bliže opisanoj u izreci, koja u prirodi predstavlja parkiralište, što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi da se tužilac u javne knjige upiše kao vlasnik nepokretnosti, stavom drugim izreke odbijen, kao neosnovan, eventualni tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.249.330,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2009. godine do isplate i stavom trećim izreke obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 142.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o sredsvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik RS broj 53/95...44/99) i Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016, 108/2016, 113/2017) odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac po osnovu održaja stekao pravo svojine na delu kat. parcele koja u prirodi predstavlja parkiralište. Parcela na kojoj se traži utvrđenje prava svojine predstavlja ulicu u javnoj svojini tuženog, koja je kao dobro u opštoj upotrebi u državnoj svojini i na njoj se ne može steći pravo svojine održajem. Zahtev za utvrđenje prava svojine po osnovu građenja na tuđem zemljištu u smislu odredbi čl.24-26 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa je odbijen, jer je pravo svojine na dobru u opštoj upotrebi isključeno posebnim propisima. Odbijen je i zahtev za isplatu protivvrednosti izvršenih ulaganja na parceli, jer tužilac nije dokazao da je tuženi dao saglasnost za izvedene radove, tim pre što tužilac izdatke nije učinio za račun tuženog, već radi rekonstrukcije parking prostora, koje je besplatno koristio za svoje potrebe, odnosno potrebe svojih gostiju.
U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.03.2016. godine. Prvostepena presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu doneta je 27.12.2018. godine, a drugostepena presuda doneta je 21.11.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 2.249.330,00 dinara, što, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 18.226,57 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
