Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, odluke nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i razloge na kojima su zasnovane, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.

U konkretnom slučaju, pravnosnažno je odlučeno o isplati naknada za dve parcele, koje su ušle u sastav ulice i tako postale dobro u javnoj svojini tuženog Grada, a da prethodno nije doneta odluka o izuzimanju parcela od tužilaca kao upisanih suvlasnika, odnosno bez sprovedenog postupka eksproprijacije i davanja odgovarajuće naknade za zemljište čijeg su korišćenja trajno lišeni, izgradnjom ulice.

Pravno pitanje novčane naknade vlasniku odnosno suvlasniku nepokretnosti lišenog prave svojine u javnom interesu, bez sprovedenog zakonom propisanog postupka, kao i pitanje načina ostvarivanja pravne zaštite, razrešena su u sudskoj praksi. Sudsku praksu ne čini jedna odluka drugostepenog suda, niti rešenje revizijskog suda. Sudsku praksu čine samo pravnosnažne odluke po istovetnim pravnim pitanjima koja se javljaju u primeni prava u istoj ili sličnoj činjeničnoj situaciji. Stoga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. U obrazloženjima pobijanih presuda izneti su pravni razlozi na kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Imajući u vidu izneto, kao i da je ovaj sud ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP odlučio je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Članom 403. stav 2. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužioci nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu člana 210 ZPP, već su tužioci obični suparničari. U pogledu vrednosti predmeta spora iznosi naknada se ne sabiraju, a za ocenu o dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog tužioca ponaosob. Imajući u vidu da je tužba radi isplate podneta 10.02.2017. godine, a preinačena 02.04.2018. godine i da po tada važećem srednjem kursu Narodne banke Srbije vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela u iznosu od 4.404.180,00 dinara predstavlja dinarsku protivvrednost 37.249,25 evra, revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Preostaje da drugostepeni sud u daljem postupanju odluči o žalbi tuženog na prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na dosudu naknade tužilji II koja je preminula, pa je postupak prekinut i po predlogu naslednice odlučeno da se nastavi, s tim što je određen zastoj postupka do odluke revizijskog suda.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić