Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Mladen Vasić iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik advokat Igor Sokolović iz ..., radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2258/22 od 04.09.2023. godine, u sednici održanoj 10.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca- protivtuženog izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Višeg suda u Vranju Gž 2258/22 od 04.09.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Višeg suda u Vranju Gž 2258/22 od 04.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P 35/21 od 07.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 134.390,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.05.2014. godine do isplate, na ime glavnog duga u predmetu Osnovnog suda u Surdulici P 4296/13 i iznos od 32.987,00 dinara na ime parničnih troškova u predmetu Osnovnog suda u Surdulici P 4296/13. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime pisanja ugovora o poklonu i aneksa ugovora o poklonu u predmetu Osnovnog suda u Surdulici OPU 267/2017 isplati iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.05.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2258/22 od 04.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca-protivtuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv stava prvog izreke navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. ZPP, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude kojom ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom u delu koji se pobija revizijom, odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je pravni osnov neosnovano obogaćenje tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog neosnovan. O ovom pravu tužioca- protivtuženog, sudovi su odlučili uz primenu relevantnih odredbi materijalnog prava, a na osnovu konkretno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca-protivtuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Revizijom se pobija i pravnosnažno drugostepeno rešenje o troškovima postupka sadržano u drugostepenoj presudi, iz istih zakonskih razloga, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije i u ovom delu na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Revizija je izuzetno dozvoljena saglasno odredbi člana 404. stav 1. zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Odredbom člana 420. stav 6. ZPP propisano je da postupak povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuje odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Naime, revizijom se pobija i deo odluke koja ne čini glavni zahtev jer je njome odlučeno o troškovima postupka, čiji se obračun vrši u svakom postupku pojedinačno primenom odredbi Zakona o parničnom postupku, advokatske tarife i taksene tarife prema uspehu u sporu, uzimajući u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Budući da se osporava i sporedna odluka o procesnom pitanju konkretnog spora, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz svih navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužilac je tužbu radi neosnovanog obogaćenja podneo 21.01.2021. godine, a vrednost predmeta spora po tužbi iznosi 167.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev revidenta odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Pored toga, revizija nije dozvoljena ni u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP.

Odredbom člana 28. ZPP, propisano je da ako za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Budući da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena i protiv drugostepene odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja sadržanog u presudi kojom je odlučeno o sporednom traženju stranaka, koje ne predstavlja glavno potraživanje, to revizija nije dozvoljena pa je Vrhovni sud primenom člana 413. odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković