Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima datim u pobijanoj drugostepenoj presudi, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za vraćanje stečenog bez osnova. Prema stanju u spisima predmeta, od tužilje je naplaćena lokalna taksa za izdavanje izvoda iz matične knjige rođenih, a na osnovu tarifnog broja 17 Odluke o gradskim administrativnim taksama Grada Leskovca. Navedeni tarifni broj 17 pomenute odluke proglašen je nezakonitim Odlukom Ustavnog suda od 21.02.2018. godine. U Odluci Ustavnog suda Uo 231/2015 od 21.02.2018. godine utvrđeno je da odredbe tarifnog broja od 17 do 23 i tarifnog broja 25 i 26. Tarife gradskih administrativnih taksi za rad organa uprave, koja je sastavni deo Odluke o gradskim administrativnim taksama („Sl. glasnik Grada Leskovca“ br.2/10...5/15) nisu u saglasnosti sa zakonom. Istovremeno je odbačen zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji donetih, odnosno preduzetih na osnovu osporenih odredaba Odluke iz tačke 1. Nižestepeni sudovi zaključuju da se u konkretnom slučaju ne radi o stečenom bez osnova jer u vreme kada je od tužilje naplaćena navedena taksa, postojao je osnov za njenu naplatu na osnovu tada važećeg tarifnog br.17 Odluke o gradskim administrativnim taksama. Kako odluka Ustavnog suda proizvodi pravno dejstvo i deluje ubuduće, odnosno kako nema povratno dejstvo, u pogledu takse koju je tužilja platila dana 11.12.2014. godine, to je prema nalaženju nižestepenih sudova tužbeni zahtev tužilje za vraćanje tog iznosa neosnovan.

Odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje da određeni opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom ili Ustavom ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, u skladu sa odredbama čl. 58 i 59 Zakona o Ustavnom sudu. Navedeno znači da se utvrđena nezakonitost određenog akta ne može primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda. Shodno odredbi čl. 61 st. 1 i 2 Zakona o Ustavnom sudu, lice kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, ima mogućnost da traži od nadležnog organa (u konkretnom slučaju od Grada Leskovac) izmenu tog pojedinačnog akta, u roku od šest meseci od dana objavljivanja Odluke Ustavnog suda. Ukoliko se na taj način ne mogu otkloniti posledice, lice čije je pravo povređeno tim neustavnim, odnosno nezakonitim aktom, može se shodno odredbi čl. 63 Zakona obratiti Ustavnom sudu, koji može naložiti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način. Sve navedeno mora biti u okviru rokova koje predviđa Zakon o Ustavnom sudu. Traženje sudske zaštite povodom neustavnog, odnosno nezakonitog akta, predstavlja poslednju po redosledu mogućnost lica čije je pravo povređeno tim aktom, samo ako su prethodne mogućnosti iscrpljene i ako se njima nije mogla postići željena svrha, u vidu otklanjanja nastalih posledica.

Kako je pobijana drugostepena odluka zasnovana na relevantnim odredbama Zakona o Ustavnom sudu o ovom pravnom pitanju, to u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Takođe ne postoji potreba ni za ujednačavanjem sudske prakse, koja je po ovom pravnom pitanju ujednačena, kao ni potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ocenjujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP predviđeno je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o postupku o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Sporovima male vrednosti smatraju se, u skladu sa odredbom člana 468. stav 1. ZPP, sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 120,00 dinara, to je izvesno da predmetni spor predstavlja spor male vrednosti u kom revizija nije dozvoljena prema vrsti spora.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić