.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14510/2023
27.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Stjepanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG svi iz ..., koje zastupa punomoćnik Velisav Međedović, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 822/22 od 23.03.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 822/22 od 23.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 822/22 od 23.03.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Požegi P 606/20 od 08.04.2022. godine, stavom prvim izreke, ovaj sud se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u predmetu, ukinuo je sprovedene radnje i tužbu odbacio. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima plati troškove parničnog postupka od 81.000,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž 822/22 od 23.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima iz stava drugog izreke prvostepenog rešenja, tako što je obavezana tužilja da tuženima plati troškove parničnog postupka od 40.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Tuženi su podneli odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužilje ne proizlazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava. Revident uz reviziju nije prilažio odluke kojima je u istoj ili bitno sličnoj činjeničnopravnoj situaciji odlučeno na drugačiji način, a koje bi mogle predstavljati razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji zbog ujednačavanja sudske prakse. Kako se u konkretnom slučaju radi o parnici radi činidbe, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
U tužbi podnetoj 28.09.2020. godine nije određena vrednost predmeta spora. Tužilji je naloženo da plati sudsku taksu za tužbu u iznosu od 1.900,00 dinara, u smislu tarifnog broja 1. tačka 1. Taksene tarife, koja se plaća za vrednost predmeta spora do 10.000,00 dinara. Sledom izloženog, revizija nije dozvoljena jer je tako određena vrednost predmeta spora očigledno niža od vrednosti predmeta spora koja je članom 468. stav 1. ZPP propisana kao merodavna za dozvoljenost revizije.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje čija vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, pobijana drugostepena odluka doneta je u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija tužilje nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Zahtev tuženih za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
