.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 14610/2022
12.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 388/22 od 15.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 388/22 od 15.06.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 388/22 od 15.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 388/22 od 15.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14080/21 od 21.09.2021. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete na ime neisplaćenih iznosa invalidnina, za period od februara 2016. godine zaključno sa julom 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, određene u stavu prvom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 99.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 172, 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu u visini pojedinačnih mesečnih iznosa neisplaćene invalidnine, za period od februara 2016. godine zaključno sa julom 2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Ovo zbog toga što je tužiocu rešenjem SO Priština, Sekretarijat za zdravstveno i socijalnu zaštitu od 26.06.1989. godine priznato svojstvo mirnodopskog vojnog invalida četvrte grupe sa 60% invaliditeta, sa pravom na ličnu naknadu invaliditeta počev od 01.5.1989. godine, koju je tužena redovno isplaćivala tužiocu do januara 1999. godine, kada je prestala da mu je isplaćuje iz razloga što je celokupna administracija, pa i deo službe tužene, stavljena u nadležnost Međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji. Na taj način tužena je bez pravnog osnova i opravdanog razloga nezakonitim radom svojih organa postupila suprotno odredbama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i palih boraca, („Službeni list SRJ“ br 24/98, „Službeni glasnik RS“ br 101/2005 ... 111/2009) i povredila tužiocu pravo na mirno uživanje imovine proklamovano članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju izraženog pravnog shvatanja da osnov potraživanja neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine po svojoj pravnoj prirodi nije isplata povremenog potraživanja, već naknada štete u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u kom slučaju kamata teče od dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa na osnovu člana 186., u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenog razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti postoji potreba novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 29.01.2019. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 300.000.00 dinara. Podneskom od 09.10.2019. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 662.956,74 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro =117,5170 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 5.641,37 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačena tužbe, revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
