Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je zbog pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, navodi tužene kojima se osporava visina štete opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse sa stanovišta pravnog shvatanja Vrhovnog kasacionog suda zauzetog na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 02.04.2013. godine koja se odnosi na sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa (obrazloženje verifikovano dana 18.04.2013. godine). Primena označenog pravnog shvatanja u ovom slučaju moguća je po analogoiji, jer je stečaj po svojoj pravnoj prirodi institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika.

Iz tog razloga, primenom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama) odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u Društvenom preduzeću Srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“, koja je bila privredni subjekt sa 100% društvenog kapitala i nad kojim je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St. 75/07 od 26.09.2007. godine otvoren stečajni postupak, koji još uvek nije okončan. Tužiočevo potraživanje u vidu neisplaćenih zarada na dan 19.02.2008. godine iznosilo je 1.355.426,12 dinara i priznato je zaključkom donetim u stečajnom postupku. Prodatom pokretnom imovinom stečajnog dužnika namirena su potraživanja poverilaca zaključno sa trećim isplatnim redom, a prema izveštaju stečajnog upravnika, za namirenje potraživanja četvrtnog isplatnog reda, kakvo je tužiočevo, potrebno je prodati nepokretnu imovinu, koji proces je otežan zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa ili treba prodati stečajnog dužnika, za šta nije bio zainteresovanih lica. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St. 1117/20 od 26.01.2021. godine usvojen je prigovor tužioca u svojstvu predlagača i utvrđeno da mu je u postupku Privrednotg suda u Beogradu St. 112/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, uz nalog stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca preduzme neophodne mere i radnje potrebne da bi se pristupilo okončanju navedenog postupka.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je na osnovu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku tužena pasivno legitimisana i objektivno odgovorna za naknadu imovinske štete prouzrokovane tužiocu povredom prava na suđenje u razumnom roku, što je saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Republike Srbije, koju prihvataju i redovni sudovi. Šteta koju trpe stečajni poverioci u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji posledica je potpunog ili delimičnog neizvršenja pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena u odnosu na poslodavca, kao stečajnog dužnika sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Iz navedenog razloga nižestepeni sudovi nisu bili dužni da utvrđuju uzročno posledičnu vezu između nenaplaćenog potraživanja tužioca u stečajnom postupku i povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Međutim, kako tužiočevo potraživanje priznato u stečajnom postupku predstavlja glavni dug zajedno sa pripisanom zakonskom zateznom kamatom, nižestepene odluke su primenom člana 414. stav 1. ZPP morale biti ukinute.

U vreme donošenja zaključka stečajnog sudije primenjivala se odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), kojom je bilo propisano da se obračun zatezne kamate vrši primenom komformne metode. Odlukom Ustavnog suda Uz 82/09 od 12.07.2012. godine („Službeni glasnik RS“ broj 73 od 27.07.2012. godine) utvrđeno je da označena odredba u delu koji glasi: „primenom konformne metode“ nije u saglasnosti sa Ustavom. Prema odredbi člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu izvršenje pravosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate.

Imajući u vidu navedene zakonske propise, kao i izveštaj stečajnog uprvnika iz koga sledi da će se utvrđeno potraživanje korigovati prema Odluci Ustavnog suda od 12.07.2012. godine, o čemu nižestepeni sudovi nisu vodili računa zanemarujući odredbe o zakonskoj zateznoj kamati koje su imperativne prirode, potrebno je po službenoj dužnosti zatražiti izveštaj o visini tužiočevog priznatog potraživanja korigovanog u skladu sa navedenom odlukom Ustavnog suda, obračunom zakonske zatezne kamate primenom prostog procentnog računa, a zatim će prvostepeni sud pravinom primenom materijalnog prava odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva.

Na osnovu izloženog, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić