.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14619/2022
07.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nađa Samac, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6853/21 od 03.02.2022. godine, u sednici održanoj 07.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6853/21 od 03.02.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6853/21 od 03.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11370/17 od 20.10.2020. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 11370/17 od 22.09.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačene tužbe učinjene na ročištu 11.06.2020. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati: na ime naknade materijalne štete na vozilu iznos od 52.830,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2020. godine do isplate i na ime naknade za troškove izdavanja kopije zapisnika MUP-a i takse za izdavanje kopije 970,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.07.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u preostalom delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete isplati: na ime štete na vozilu kao i za prateću opremu preko dosuđenog iznosa od 52.830,00 dinara, a do traženog iznosa od ukupno 100.000,00 dinara za iznos od još 47.170,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupno 130.000,00 dinara, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova 60.000,00 dinara, a na ime pretrpljenog straha 70.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.10.2020. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova preko dosuđenog iznosa od 60.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 600.000,00 dinara, za iznos od još 540.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha preko dosuđenog iznosa od 70.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 600.000,00 dinara, za iznos od još 530.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu, da se obaveže tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos na ime štete na vozilu od 52.830,00 dinara iz stava drugog izreke, kao i na dosuđene iznose na ime naknade nematerijalne štete iz stava četvrtog izreke, plati zakonsku zateznu kamatu za period počev od dana podnošenja tužbe 28.07.2017. godine zaključno sa 19.10.2020. godine. Stavom sedmim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu naknadi troškove lečenja i rehabilitacije i troškove izgubljene zarade usled privremene sprečenosti za rad, kao i da mu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti i zbog umanjenja životne aktivnosti. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 105.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6853/21 od 03.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, stavu drugom alineja 1. i 2. u delu u kojem je tuženi obavezan da tužiocu na ime troškova izdavanja kopije zapisnika MUP-a plati 970,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i u stavu četvrtom, petom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog alineja 2, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na iznos od 970,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 28.07.2017. godine kao dana podnošenja tužbe do izvršnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za dosuđenje troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne i materijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluka drugostepenog suda o neosnovanosti dela tužbenog zahteva tužioca zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a odluke nižestepenih sudova o odbijanju dela tužbenog zahteva tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete, koje su donete primenom odredbi Zakona o obliacionim odnosima, ne odstupaju od sudske prakse. Stoga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 28.07.2017. godine, preinačena 11.06.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 1.117.170,00 dinara.
S obzirom na to da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to sledi da je revizija nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
