.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1463/2015
17.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje O.M. iz B., čiji je punomoćnik Z.P., advokat iz B., protiv tuženih R.T. i B.T., obe iz B., čiji je punomoćnik Z.C., advokat iz B., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6534/14 od 17.12.2014. godine, u sednici veća od 17.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6534/14 od 17.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. br. 90534/10 od 08.09.2014. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i tužene su obavezane da se isele iz stana u Beogradu opisanog izrekom i da ga ispražnjenog od lica i stvari predaju tužilji u posed. Stavom drugim izreke tužene su obavezane da tužilji naknade parnične troškove u iznosu od 283.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6534/14 od 17.12.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude tužene su blagovremeno preko punomoćnika izjavile reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je preko punomoćnika podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, na osnovu člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i utvrdio da revizija tuženih nije dozvoljena.
Tužba za iseljenje podneta je sudu 27.08.2003. godine, sa označenom vrednošću predmeta spora 310.000,00 dinara. Ova vrednost predmeta spora uneta je u uvod prvostepene presude. Pobijana drugostepena presuda doneta je 17.12.2014. godine.
U konkretnom slučaju, reč je o imoivinskopravnom sporu, jer se tužbom traži iseljenje iz stana u svojini građana, pa se u ovom postupku primenjuju opšta pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 394. ZPP važećeg u vreme pokretanja parničnog postupka, osim revizijskog cenzusa. S obzirom da Zakon o stanovanju ne sadrži odredbu o dozvoljenosti revizije u stambenim sporovima, stambeni spor se smatra imovinsko pravnim sporom i dozvoljenost revizije se utvrđuje prema vrednosti predmeta spora.
Budući da je pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), na revizijski cenzus primenjuje se član 23. stav 3. ovog zakona, prema kome je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Budući da vrednost predmeta spora od 310.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženih nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
