U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca B.T. iz T., koga zastupa S.C., advokat iz N.P., protiv tuženih E.R. iz N.P., koga zastupa D.J., advokat iz K., H.R.iz N.P. koga zastupaju D.J., advokat iz K. i N.V., advokat iz B. i A.A. iz T., koga zastupa S.T., advokat iz N.P., radi izvršenja ugovora i po protivtužbi tuženih E.R. i H.R. radi utvrđenja ništavosti predugovora i ugovora o kupoprodaji, odlučujući o revizijama tuženih E.R. i H.R. izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1657/13 od 17.07.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 16.09.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tuženih E.R. i H.R. izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1657/13 od 17.07.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 1111/12 od 28.12.2012. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi E.R. i H.R. obavežu da predaju u posed nepokretnosti oslobođene od svih lica i stvari koje nose oznaku Kp br. … po strukturi kuća i zgrada 1,23 ari i dvorište površine 2,48 ari i postojeći objekat na parceli dimenzija 30x20, upisane na ime tužioca po posedovnom licu broj ... KO B.. Istom presudom usvojen je tužbeni zahtev tuženih E.R. i H.R. i utvrđeno prema tužiocu da je predugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen 22.12.2003. godine i overen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru 23.12.2003. godine, pod brojem Ov 8230/03 između H.R. i E.R. kao prodavaca i B.T. kao kupca i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužioca i H.R. i E.R. kao prodavaca, zaključen u Novom Pazaru 22.12.2003. godine i overen u Opštinskom sudu u Novom Pazaru 21.01.2004. godine pod brojem Ov 54/04 ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo što je tužilac dužan da prizna i dozvoli uknjižbu prava vlasništva nepokretnosti na ime tuženih H.R. i E.R. u Službi za katastar nepokretnosti u N.P.. Odbijen je stavom trećim izreke tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti istog predugovora i kupoprodajnog ugovora u odnosu na tuženog A.A. i obavezani su tužilac i tuženi A.A. da solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 490.127,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1657/13 od 17.07.2014. godine, ukinuta je navedena presuda Osnovnog suda i usvojen tužbeni zahtev, tuženi E.R. i H.R. obavezani su da tužiocu predaju u posed nepokretnosti bliže označene izrekom prvostepene odluke i odbijen je protivtužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predugovora zaključenog 22.12.2003. godine overenog pod brojem Ov br. 8230/03 i ugovora o kupoprodaji overenog pod brojem Ov br. 54/04 dana 21.01.2004. godine. Istom presudom odbačena je žalba tuženog A.A. i obavezani su tuženi E.R. i H.R. kao solidarni dužnici da isplate tužiocu troškove postupka u iznosu od 654.400,00 dinara. Odbijen je i zahtev tuženog A.A. za naknadu troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno su izjavili revizije tuženi E.R. i H.R. zbog pogrešne primene materijalnog prava a tuženi H.R. i zbog bitnih povreda parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da je revizija dozvoljena (prema članu 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku) i neosnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom između tužioca kao kupca i tuženih E.R. i H.R.kao prodavaca – suvlasnika sa po ½ nepokretnosti zaključen je predugovor 22.12.2003. godine, overen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru pod brojem Ov 8230/03 dana 23.12.2003. godine. Kao predmet predugovora je označena nepokretnost na kp … po kulturi kuća i zgrade 1,23 ara i dvorište površine 2,48 ari sve ukupno 3,71 ar upisano u posedovnom list broj … KO B. uz konstataciju da je predmetom prometa obuhvaćena i novoizgrađena poslovna zgrada 30x20 metara od prizemlja, četiri sprata i potkrovlja na navedenoj parceli i da je nepokretnost opterećena hipotekom u korist poverioca M.b.AD iz B. Filijala N.P. sa potraživanjem od 100.000 evra. Kupoprodajna cena je opredeljena iznosom od 300.000 evra, koja je isplaćena u celosti pre potpisivanja predugovora. Članom 3. predugovora prodavci su ovlastili A.A. iz N.P. da može u ime prodavaca potpisati i overiti glavni ugovor o kupoprodaji. Ugovorne strane su lično učestvovale u overi predugovora pred sudom. Dana 21.01.2004. godine pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru pod brojem Ov 54/04 overen je kupoprodajni ugovor za istu nepokretnost kojom prilikom je prodavce zastupao tuženi A.A. po punomoćju sadržanom u predugovoru. Nepokretnost je prodata po ceni iz predugovora od 300.000 evra isplaćenoj pre potpisivanja ugovora a prodavci su se obavezali na predaju prodate nepokretnosti do 22.12.2004. godine. Kupac je ovlašćen na uknjižbu prava svojine bez posebne saglasnosti prodavaca. Porez na promet nepokretnosti je isplaćen i upisano pravo svojine tužioca u katastru nepkretnosti. Ugovorom o međusobnom namirenju, overenim pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru pod brojem Ov 3577 dana 01.06.2004. godine između tužioca i tuženih E.R. i H.R. konstatovano je sticanje svojine tužioca na spornim nepokretnostima, na osnovu nevedenog ugovora o kupoprodaji i ugovorena isplata tužioca kao kupca prodavcima iznosa od dodatnih 70.000 evra s tim da se tuženi E.R. i H.R. sa svim licima i stvarima isele iz prodate nepokretnosti na dan prijema ovog iznosa 01.06.2004. godine. Članom 4. ugovora tuženi E.R. i H.R., koji su lično učestvovali u overi navedenog ugovora potvrđuju da su dodatnim iznosom od 70.000 evra namireni po svim osnovima kupoprodajne cene, iseljenja, predaje poseda i bilo kojih šteta i izgubljenih zarada u vezi prodate nepokretnosti.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo usvajanjem tužbenog zahteva za izvršenje ugovora i predaju prodate nepokretnosti u posed tužiocu i odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog predugovora i kupoprodajnog ugovora. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je pobijanom odlukom ocenjeno da predugovor i kupoprodajni ugovor odražavaju pravu volju ugovornih strana, da ugovor nije fiktivan, niti zelenaški, niti prikriva ugovor o obezbeđenju zajma tuženog A.A., datog tuženima E.R. i H.R., kao zajmoprimcima. Iz pravilno utvrđenog činjeničnog stanja prozilazi da su stranke imale svest i saznanje o sadržini svih ugovora, zaključivanih i overenih u ukupnom periodu od 6 meseci kao i vrednosti nepokretnosti koja je bila u prometu. Tuženi A.A. je sestrić tužioca ali istovremeno i tazbinski povezan sa ostalim tuženima, obzirom da su supruge tuženog A. i H. sestre. Tuženi A.A. je bio u dugogodišnjoj poslovnoj saradnji sa tuženima E.R. i H.R., koji su imali preduzeće H. DOO za izradu tekstila međutim u parnici nije dokazano da je u prometu nepokretnosti izvršena personalna simulacija i da je učešće tužioca kao kupca bilo fiktivno. U spisima nema pismenih dokaza o poslovanju i zajmovima tuženih. Istovremeno tuženi E.R. i H.R. su lično prisustvovali overi predugovora, kojim su pored ostalog pred sudom priznali prijem kupoprodajne cene i ovlastili tuženog A.A. da u njihovo ime zaključi kupoprodajni ugovor. Kupoprodajni ugovor po svojoj sadržini je saglasan sadržini predugovora. Volja ugovornih strana je potvrđena i 6 meseci kasnije ugovorom o međusobnom namirenju u čijoj overi su lično učestvovali tuženi E.R. i H.R. izričito potvrđujući prijem dodatnog iznosa po osnovu prometa sporne nepokretnosti uz skraćenje roka za prodaju nepokretnosti u posed tužioca kao kupca i izjašnjenje da su tužioci namireni u potpunosti. Odsustvo priznanice nije od značaja kod činjenice da je tri puta ugovorima, overenim pred sudom u periodu od 6 meseci potvrđena isplata kupoprodajne cene u celosti pri čemu su dva puta tuženi E.R. i H.R. lično učestvovali u overi ugovora pred sudom.

Zelenaški ugovor postoji kada neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti. U ovom slučaju stanje nužde i teška materijalna situacija tuženih E.R. i H.R. ne proizilazi iz izvedenih dokaza obzirom da pred sudom nisu osporavali da su u vreme spornog prometa posedovali druge nepokretnosti i to prema iskazima pred Apelacionim sudom da su u isto vreme imali drugu kuću procenjenu na 900.000 evra, koju su mogli da prodaju. Stoga ne postoje razlozi apsolutne ništavosti ugovora iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 66, 52. i 141. istog zakona kao ni člana 69. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, važećeg u vreme zaključenja spornog prometa i ispunjeni su zakonski uslovi iz člana 262. Zakona o obligacionim odnosima za izvršenje ugovora, predajom nepokretnosti tužiocu kao kupcu. Tuženi E.R. i H.R. su u potpunosti imali saznanje o vrednosti nepokretnosti koje su prodavali usled čega nema zakonskih uslova ni za primenu pravila o prekomernom oštećenju iz člana 139. Zakona o obligacionim odnosima. Sporni kupoprodajni ugovor je sačinjen saglasno članu 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti a predugovor shodno članu 45. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima čime su navedeni ugovori punovažni i u pogledu forme i procedure za njihovo sačinjavanje. Stoga navodima revizije nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.