Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Branka Stanića, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača U.S. iz S., R.M., koju zastupa punomoćnik D.M., advokat iz L., protiv protivnika predlagača I.S. iz K. i umešača na strani protivnika predlagača RS-MO VP 5374 Niš, koga zastupa MO Direkcija za imovinsko pravne poslove Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja da je predlagač nosilac stanarskog prava, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž br. 490/10 od 11.12.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 04.04.2016.godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija predlagača U.S. iz S. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž br. 490/10 od 11.12.2012.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž br. 490/10 od 11.12.2012.godine, odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača U.S. iz S. i umešača RS-MO VP 5374 Niš i potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Leskovcu R br. 137/07 od 07.04.2009.godine, kojim je u stavu prvom izreke odbijen kao neosnovan zahtev predlagača radi utvrđenja da je nosilac stanarskog prava na jednosobnom stanu u L. u ulici ... br. ..., površine 31,23 m2 nakon razvoda braka sa protivnikom predlagača I.S. iz K., a stavom drugim odlučeno da troškovi postupka nisu dosuđeni.

Protiv navedenog rešenja blagovremenu i dozvoljenu reviziju preko punomoćnika iz reda advokata izjavila je predlagač, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama propisanim odredbom člana 399. u vezi sa članom 412. stav 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP(„Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 30. stav 2. ZVP, osim u pogledu dozvoljenosti revizije koja je u konkretnom slučaju dozvoljena po članu 27. stav 1. ZVP, i odlučio da revizija predlagača nije osnovana.

Pobijano rešenje nije zahvaćeno bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda koje mogu biti revizijski razlog. Neosnovan je revizijski navod o pogrešnoj primeni materijualnog prava.

Prema utvrđenim činjenicama predlagač i protivnik predlagača su bili ubraku koji je razveden 25.09.2000.godine. Protivnik predlagača je bio u radnom odnosu kod umešača kao profesionalni vojnik, najpre u S., gde je dobio stan na korišćenje koji je po odobrenju nadležne komande zamenjen za sporni stan u ulici ... br. ... u L.. Ugovor o korišćenju stana u L. protivnik predlagača je sa umešačem zaključio 09.02.1993.godine na osnovu akta umešača broj 94-1 od 22.04.1992.godine. Rešenjem umešača od 23.10.1997.godine predlagaču je sporni stan dat kao službeni na privremeno korišćenje do prestanka obavljanja službe u Garnizonu L., a istovremeno je poništeno rešenje broj 94-1 od 22.04.1992.godine. Obzirom da je protivnik predlagača dobio prekomandu iz Garnizona L. u Garnizon B., umešač je podnela tužbu protiv ovde predlagača i protivnika predlagača radi iseljenja, koji tužbeni zahtev je usvojen pravnosnažnom presudom P br. 3123/04 od 16.06.2005.godine.

Predlagač zahtev za utvrđenje da je nosilac stanarskog prava na spornom stanu zasniva na činjenicama da je kao bračni drug stekla stanarsko pravo na spornom stanu, te da nakon razvoda braka sa protivnikom predlagača ima pravo da nastavi sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca saglasno članu 31. Zakona o stanovanju.

Pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su zahtev predlagača odbili kao neosnovan, pri čemu je drugostepeni sud za odbijanje zahteva dao jasne razloge, koje prihvata i revizijski sud.

Neosnovano revident navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, obzirom da nisu imali u vidu odredbe Zakona o stambenim odnosima koji je važio u vreme sticanja svojstva nosioca stanarskog prava, kao i odredbe člana 31. Zakona o stanovanju, koje predlagaču daju pravo na utvrđenje da je zakupac stana na neodređeno vreme, jer je u momentu stupanja na snagu ovog zakona bila nosilac stanarskog prava, odnosno član porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava, koji je pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju. Brak između predlagača i protivnika predlagača razveden je 2000.godine, te po odredbi člana 35. stav 4. tada važećeg Zakona o stanovanju u slučaju razvoda braka, ako se supružnici ne sporazumeju o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, nadležan sud će u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju supružnika koji nastavlja sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, vodeći računa o stambenim potrebama razvedenih supružnika i njihove dece, o tome ko je zakupac stana, materijalnom i zdravstvenom stanju supružnika i drugo. Sledom rečenog, odlučivanje o nosiocu stanarskog prava, odnosno prava zakupa nakon razvoda braka podrazumeva da je jedan od supružnika ugovorni nosilac stanarskog prava, odnosno prava zakupa na spornom stanu. Na spornom stanu u momentu pokretanja ovog postupka ni predlagač ni protivnik predlagača nisu imali status nosioca stanarskog prava ni zakupca stana, jer je rešenjem od 23.10.1997.godine sporni stan preimenovan u službeni stan uz istovremeno poništenje rešenja umešača od 22.04.1992.godine, na osnovu kojih činjenica je pravnosnažnom presudom P br. 3123/04 od 16.06.2005.godine usvojen tužbeni zahtev umešača da se i predlagač i protivnik predlagača isele iz spornog stana. U ovom postupku za određivanje nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca stana na neodređeno vreme nakon razvoda braka, sud polazi od fakta postojanja ili nepostojanja stanarskog prava, odnosno prava zakupa na neodređeno vreme, ne ispituje pravilnost odluka davaoca stana na korišćenje koje se odnose na uspostavljanje ili prestanak stanarskog prava, odnosno prava zakupa na stanu u društvenoj ili državnoj svojini. Stoga je bez uticaja revizijski navod da je umešač odlučivao o preimenovanju stana bez saglasnosti ovde predlagača kao člana porodičnog domaćinstva sa statusom sunosioca stanarskog prava.

Na osnovu izloženog i člana 405. stav 1. u vezi sa članom 412. stav 5. relevantnog ZPP i člana 30. stav 2. ZVP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.